Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude. Pokažite humanost u najtežim trenucima srpske istorije. Voda nema milsoti. Ljudi masovno stardaju kod nas i u regionu, a spasavanje je mukotrpno. I stradanje stoke, domova i nameštaja nema cenu... Ali, postoji li nešto važnije od tvog života? Od mog žiovta. I od života svih nas? Nema šansi. Život je poput nervne ćelije, traje i traje, ali kad negde pukne, povratne reakcije, nažost nema. Vidite da u poređenju sa ovim danima i nije tako loše, kad užarena zvezda šalje vrele signale, a oni dokoni isprže jaja na asfaltu. Vode, vatre i večnog života se plašite uvek. Pola Mačve i Pomoravlja izgleda kao zagađen okean, u kom su se, igrom slučaja smestili poneka zgrada i drvo, čekajući potop. Drago mi je što su zemljaci dobre volje za pomaganje ugroženima.
Nema veće tragedije bez krova nad glavom, mekane sofe i toplog ćebeta.. Ponekad, pomislim, da vredni ljudi brane Savu od neprijateljske vojske, a ne od nadolazeće vode. Pesak odoleva i dalje. Bedemi su jaki jer su građeni s ljubavlju. Između svakog džaka odbrane viri nada za bolje sutra. Ti divni ljudi, volonteri, specijalci, strani prijatelji, vojnici i policajci... sa velikim srcem i neverovatnom željom žrtvuju se za svoje sunarodnike, ni krive ni dužne prepušteni na milost Bogu i spasiocima. Niko neće biti ni gladan ni mokar dok u Srbe teče patriotska krv. Mnogi se odriču džeparca, honorara i plate da bi ljudi mogli da prežive.
Sportistima, zaista, treba čestitati. Mada, narod je to zaslužio do zadnjeg pokreta ruke, bodreći svoje ambasodore u svim dobima dana i noći, dok pomenuti vojevaju teške bitke po Starom kontinentu i šire.
Vlast je uvek tu uvek za svoje građane. Njihova dobrota i humanost je za pažnju i pohvalu. Ali, ko se hvali, sam se kvari. Ako se oni mogu još pokvariti.
Čuvaj se i ti, Bosno. Novak Đoković je pokazao svetu u sred Rima, postavši car večnog grada, zašto je uz Teslu, Karađorđa, Andrića, Savu i Lazara, pojam koji se direktno, najdebljim šavovima pričvršćuje za srpsku trobojku, čiji će orao ponovo poleteti i dostići neslućene visine, baš kao u pesmi, velikog Đure Jakšića.

Prigodnim tekstom koji se čitao u školi podsetili smo se na nemile događaje iz naše istorije i obeležili sećanje na pogrom na Kosovu koji se desio 2004. godine. Mart je koban mesec za srpsko stanovištvo na Kosovu. Pre 42 godine 16. marta albanski ekstremisti su zapalili Pećku patrijaršiju, a danas, 17. marta 2023. godine navršava se 19 godina od antisrpskog pogroma na Kosovu i Metohiji. Profesorka istorije Snežana Nedeljković istakla ...(opširnije)

U četvrtak 16. marta 2023. godine u Užičkoj gimnaziji održana je promocija Biološkog fakulteta iz Beograda. O fakultetu smo najviše čuli od naše bivše učenice, studentkinje završne godine Biološkog fakulteta, koja je sa nama podelila svoja iskustva. Na promociji je bilo dosta naših učenika i profesora.
„Gimnazijalci koji su prisustvovali dogadjaju, izašli su sa velikim osmehom i još jednom mi potvrdili da se iskrenost, strast i davanje bez interesa uvek prepozna. ...(opširnije)