Branko Ćopić konačno u užičkom pozorištu! Komad ''Odumiranje međeda'' - idealna prilika da bar na tren zaboravite na tešku situaciju, provedete veče uz dokazano uspešan pobednički tim - ansambl teatra ''malog Carigrada'' i odate počast velikom srpskom književniku na godini jubileja - stoleću od njegovog rođenja. Svi ga znamo po delima ''Ježeva kućica'', ''Doživljaja Nikoletine Bursaća'', ''Orlovi rano lete'', ''Mačak i petao, ''Bašta sljezove boje''... Na ''daskama koje život znače'' premijerno izvođenje široj javnosti ne baš poznate, komedije iz 1959. godine, već u sredu 25. marta. Više o samoj predstavi, Brankovom životu i filozofiji života skrivenoj u ovoj drami, čuli su malobrojni novinari na konferenciji za štampu u probnoj sali Narodnog pozorišta u Užicu.
-Početak ove godine ćemo obeležiti sa nekoliko premijera, a prva je predstava Odumiranje međeda. Tri zadatka smo postavili ispred sebe. Da delo domaćeg pisca stavimo u redovni program, da žanr bude komedija, forma koja nedostaje našem repertoaru i publici. Treća želja je da sa velikim ambicijama i malim budžetom obeležimo jubilej, 100 godina od rođenja Ćopića - započeo je konferenciju direktor Narodnog pozorišta Zoran Stamatović.
Dodao je i razloge zbog kojih su se odlučili da rade čuvenog srpskog pisca.
- Tako smo se opredelili za predstavu 'Odumiranje međeda' Branka Ćopića, pisca koji je bio žrtva vremena u kom je živeo. Žrtva po kraju svog života, veliki hroničar, analitičar svog doba i radost za sve ljude kojima je bio inspiracija. Pokušali smo da i jednu i drugu bitnu stvar iz njegovog života iskažemo u ovoj predstavi. Prvo tragiku postojanja, da vreme nekad bude kočnica u životima slobodoumnih ljudi, a zatim i savremenost dobrog stvaraoca koji sugeriše na menjanje trendova. Sve ovo zavijeno u blagu komiku, koja je kroz komediju dovedena do apsurda, predstavlja ozbiljan zadatak. Uvek kad je teško nađemo snage u našoj sopstvenoj ekipi. Stalo mi je da svaki gledalac koji dođe na predstavu, po izlasku ne bude samo raspoloženiji u smislu da je video nešto što ga je nasmejalo već u smislu raspoloženiji da shvati da je moguće menjati stereotipe i ono što je izložno promeni -završio je izlaganje, upravnik, jasnim savetom.
Nemanja Ranković, reditelj Odumiranja međeda'' i umetnički direktor domaćeg teatra, pričao je o tome kako je došlo do deje da repertoar bude obogaćen komedijom.
- Jedan prijatelj me uvek pita: „Zašto Branko Ćopić, zašto ta predstava?” Ovaj tekst nije bio obuhvaćen planom i programom za 2014. Naše ambicije su se razvijale u drugom pravcu. i pri neizvesnosti oko finansiranja i budžeta, ipak nismo smeli da prestanemo sa radom na novim predstavama, ipak to znači da pozorište prestaje da postoji. Zoran, kao direktor sa punim pravom mi je rekao da treba da se pozabavimo komedijom.
Zašto baš Branko Ćopić čuli smo od upravnika, ali i njegov mlađi saradnik dao je jasne teze zašto je želeo da radi delo pomenutog književnika.
- Ćopić mi je ulepšao detinjstvo kroz Orlove rano lete i Magareće godine i doživljavao sam ga pisca za decu, kako su nas i učili u školi. Kada sam dobio zadatak, krenuo sam malo ozbiljnije da se upoznajem sa likom i delom Branka Ćopića. Shvatio sam kasnije da je on bio nepopravljivi idealista i da je (metaforički) zbog ova dva medveda (na plakatu: prim. aut.)koja postaju i koncept cele priče, izvršio samoubistvo.
Ranković je i slikovitim primerom dočarao zašto je situacija ista kao i pre 56 godina, kada je Ćopić napisao ovu komediju i u par reči najavio da će ovo zaista biti, ostvarenje blisko nama, brđanima.
- Sistem opstaje uprkos svemu zahvaljujući međedima, plakat za predstavu govori mnogo o njoj. Odgovor i na pitanje ''Zašo se ništa ne menja kod nas još od tada?'' leži u želji da održimo sistem i pored kukanja o mitu i korupciji kao nekim neprihvatljivim kategorijama. Čak se i u predstavi može čuti rečenica Da li postoji čovek koji ne uzima mito? Naše aktuelnosti su zapravo stare, a ne nove, samo u promenjenom obliku. Adaptaciju je uradila Olga Dimitrijević. Užičko pozorište nema velike ljudske resurse, pa smo se odlučili za adaptaciju. U originalnom delu ima preko 20 likova. Radnja se odvija na užičkim brdima, što se tiče lingvističkog karaktera predstave, želeli smo da budu prisutni dijalekti sa šireg područja Zlatiborskog okruga.
Kostimograf, Snežana Kovačević bila je poslednji govornik tokom konferencije i najave premijere predstave Odumiranje međeda.
- Prija mi da radim dečije predstave i komedije. U komedijama ima mnogo više slobode, u korišćenju boja na primer. Duhovno mi više odgovara rad na ovom dramskom žanru, glumci su opušteniji i atmosfera je uvek bolja. Volim da u predstavama bude iskorišćen kolorit, što je i Nemanja (Ranković, režiser: prim. aut.) tražio. Nadam se da sam odgovorila zahtevu - zaključila je Kovačević.
Uloge u predstavi tuma Momčilo Murić (Stojko, načelnik), Ivana Pavićević Lazić (Bezobraznica, njegova kćerka), Bojana Zečević (Milisava, sekretarica pa referent za mede), Biljana Zdravković (Maca, nova sekretarica), Slobodan Ljubičić(Lako, predsjednik mjesne zajednice), Vahidin Prelić (Dako, poslovođa zadružne prodavnice), Svetislav Jelisavčić (Zoki, vlasnik medveda), Nemanja Hadži Jovanović (Novinar).
Za scenografiju je zadžena Marijana Zorzić Petrović, kompozitor je Miroljub Aranđelović Rasinski, a za scenski pokret palicom diriguje profesor Ferid Karajica. Kao što smo napomenuli adapticu je uradila Olga Dimitrijević, kao i originalne songove, a reditelj je Nemanja Ranković. Premijera će se održati na velikoj sceni Narodnog pozorišta u sredu 25. marta sa početkom u 20 časova. Repriza je zakazana za dan kasnije, u istom terminu. Od reditelja smo dobili i pouzdane informacije da će i u martu biti bar tri reprize.
Lepa zamisao užičkog pozorišta da se oduže za sva dela ostavljena nam u amanet iz pera velikog Branka Ćopića... Simboličan i originalan način izražavanja zahvalnosti književniku u stotoj godišnjici od rođenja - dokaz da srpska kultura i dalje odoleva moćnom medijskom nimalo univerzalnom i poučnom propagandnom programu koji se najjasnije ogleda u režiranju svesti i načina razmišljanja pogotovo mladih.
Gimnazijalac u saradnji sa teatrom deli besplatne karte, pa ''dragoceno parče hartije'' možete obezbediti slanjem poruke u inbox ili tekstualne poruke na broj 065/2032774.
BorisTanović
Jovan Koprivica

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)