Drvena kugla, simbol CERN-a Učenici i profesori pored kamena sa uklesanim formulama u CERN-u Učenici i profesori ispred Ujedinjenih Nacija u Ženevi Detektor CMS u CERN-u Detektor CMS u CERN-u Učenici i profesori pored CMS-a Vladimir Reković i profesori ispred CMS-a u CERN-u Kontrolna soba u CERN-u Elektronsko upravljanje podacima na CMS detektoru u CERN-u Kancelarije u CERN-u gde je stvoren WEB Direktor Živojin Pavlović, Vladimir Reković i Mik Stror u CERN-u Učenici sa Vladimirom Rekovićem  ispred CMS-a u CERN-u Profesori Gimnazije, Vladimir Reković, Momir Petrović i Vladimir Hiršl Zajednička fotografija učenika, profesora i saradnika CERN-a Zgrada Crvenog krsta u Ženevi Montro, Švajcarska Okolina vrha Mon Blan u Francuskoj Lozana Ženeva
Put u CERN

Kao što je i bilo planirano u petak 19. aprila učenici naše škole zajedno sa profesorima su krenuli put Ženeve i CERN. Ispred stadiona, odakle je kretao autobus, vladala je opšta euforija. Bili su to uzbuđeni učenici, roditelji srećni i tužni u istom trenutku, profesori zauzeti organizacijom, drugovi i grugarice koji su došli da isprate putnike, ali i ekipa RTS-a. Tako se o našem putu znalo u čitavoj Srbiji pre nego što smo i prešli granicu sa Hrvatskom.
Put je bio dug, čak kroz šest država: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Italija, Francuska i konačno Švajcarska. Tih 24h u autobusu je bilo svega, samo ne dosade. Igrale su se karte i zemljopis, pogađali pojmovi, pevalo, a kada je pala noć i spavalo. Čudne su te taktike kako da dvoje, eventualno troje, spava na dva sedišta. Buđenje je donelo iznenađenje. Otvarali smo oči, a onda u neverici se osvrtali oko sebe. Nije bilo lako poverovati da je napolju 15cm snega. Da, da. Krenuli smo iz Užica u kome je tog dana bilo 27C, a stigli smo u zavejanu Italiju. Posle početnog oduševljenja nastala je panika. Ako ste poslušali savete majki i baka, u najboljem slučaju ste imali kod sebe tanku prolećnu jaknu. SMS poruke su čudo. Užicu je uskoro bilo još dramatičnije. Brzo se proširila vest o zavejanim Alpima. Odmah su krenule da stižu informacije o različitim vremenskim prognozama: biće 30C, zavejaće vas sneg, padaće kiše svaki dan, ali i razni predlozi: ne izlazite iz hotela, vratite se kući, kupite jakne. Istina je bila da nije bilo tako hladno, već oblačno, duvao je vetar, ali je bilo i onih čuvenih „sunčanih intervala“.
U centru Ženeve, pored jezera, čekao nas je naš domaćin Vladimir Reković. Već tada je bilo jasno da je provod zagarantovan. Jak vetar nas je sprečio u obilasku Ženevskog jezera, ali i naveo na obilazak starog grada i Nacionalnog muzeja. U Muzeju smo osetili jak uticaj francuske kulture u ovom gradu. Pogladali smo izložbu crteža i grafike umetnika koji je pobedio u takmičenju za zvaničnu novčanicu evra, ali i upoznali autora i njegovu suprugu. Stalna postavka muzeja nije bila ništa manje zanimljiva. Najjači utisak su ostavile voštane figure koje svojim pokretima simuliraju izradu satova.
Naredna stanica je bila i naše glavno odredište. Stigli smo na periferiju grada, u istraživački centar CERN. Raspoređivanje po sobama i nekoliko sati posle toga su podsetili na ekskurziju: dogovori ko će sa kim, ko gde spava, ko ima kupatilo, ko ne, ko se kod koga kupa u sobi, izviđanje gde su ostali, ko je u sobi do, gde je najbolje da se uveče okupljamo.

Naredna tri dana za obilazak istraživačkog centra, radionice i predavanja bila su rezervisani prepodnevni i popodnevni sati. Poslepodne se išlo na izlete, a noću družilo u hotelu.

P.S. Informacije o poseti Užičke gimnazije CERN-u možete naći na sledećoj Internet adresi:
CERN

Izložba o ekologiji

U Narodnoj biblioteci Užice otvorena je izložba povodom evropske nedelje zaštite životne sredine.Učešće su uzeli i učenici III razreda naše škole i članovi Ekološke sekcije, kojom rukovodi profesorka biologije Milica [...]

 
Intervju sa Dobrilom Nenadićem



-Odakle Vam ideja – inspiracija da napišete roman Dorotej?

-Kada sam ovu knjigu pisao to smo znali samo gospod Bog i ja
a sada zna samo Bog.
Pisac je drznik koji [...]