Predstava „Kazimir i Karolina“ ansambla čuvenog beogradskog „Ateljea 212“ u režiji Snežane Trišić nastupila je četvrte večeri na ovogodišnjem Jugoslovenskom pozorišnom festivalu. Potpuno drugačiju tematiku u odnosu na sinoćnju „Životinjsku farmu“ donelo nam je ovo delo Edena fon Horvata, jedno od najznačajnijih kritičkih pučkih drama iz prve polovine 20. veka. Pozadina ove priče je Oktoberfest 1930. godine, na kom se tokom jedne noći sve menja u životima likova. Glavni junaci Kazimir (Bojan Dimitrijević) i Karolina (Jelena Đokić) uprkos ljubavi nemoćni su da pređu preko socijanih problema, nezaposlenosti i begu ka „boljoj budućnosti“. Nadolazeći nacizam, tek uspostavljeni kapitalizam i problemi socijalnog i ekonomskog karaktera tadašnje Nemačke muče između ostalog sve junake ove predstave.

Snežana Trišić, rediteljka „Kazimira i Karoline“ ističe šta je htela da nam „kaže“ najavi i postigne izborom ovog komada za režiserski rad.

- Važno je ukazati osećanje materijalne i duhovne bede u tranziciji kapitalizma i fašizma. To se sve, u ovom slučaju odrazilo na ovaj narod, na likove koje vidimo u „Kazimiru i Karolini“. Vidimo kako je kapitalizam doveo do sloma ljudskog duha i pameti i kako je izazvao nešto što će izroditi fašizam. Zanimalo me je kako ljubav i čovek traju u tim teškim vremenima. Trenutak je da se ukazuje na ovakve probleme u društvu, koje i danas posle 90 godina postoje – rekla je Snežana Trišić.

Scenografiju je pohvalio i pozorišni kritičar Igor Ružić, a Trišićka kaže da je akcenat bio da se verno dočara pučka atmosfera tih godina, a posebno Oktoberfest tokom kog se i dešava fon Horvatova drama.

- Tražili smo mehanizme pučkih zabava, bavili smo se Oktoberfestom i tada i danas i ostalim vidovovima vašara. Značajno je bilo dočarati „šarenu lažu“ gde ljudi šećernim vunama, sladoledima, Cepelinom i u kafanskoj pesmi u jeftinoj zabavi gube važne stvari, „zamazuju oči“ pred realnošću. Kroz intimne priče i u vašarskoj atmosferi pisac nam dočarava budući nestanak čovečanstva – zaključila je ovim rečima rediteljka.

Protagonistkinja ovog komada Jelena Đokić, koja tumači nesrećnu i neodlučnu mladu devojku Karolinu kaže da predstava može da izazove različiti doživljaj, u svakom smislu, pa tako i o mogućnosti iznošenja emocija, a da i to u mnogome odlučuje od mesta igranja komada.

- Sve zavisi od pozorišta gde igramo. Imali smo situaciju da ovu predstavu posle našeg „Ateljea“ igramo na Sterijinom pozorju gde je scena jako velika i široka. Mislili smo da će nas tolika scena „progutati“, ali nije naravno. Publika je u Beogradu jako intelektualno i emotivno doživela predstavu, pa tako da sve zavisi od publike, mada ovo je naše radno mesto i ne možemo se osećati uvek isto.

Njen kolega Bojan Dimitrijević kaže da je i rediteljka imala zahteve da se ne posvećuje mnogo pažnje osećanjima.

- Mi smo svesno u jednom trenutku otišli od tog emotivnog puta. Sneža je rešila da ovo ne bude klasična melodrama, u kom se samo iznose emocije, već da to bude spoj više žanrova, gde će osnovni motiv biti poruka koja se prenosi.

Žena tog vremena učestvuje u sistemu patrijarhalnog naselja i pristaje na to. Pametna i obrazovana Erna, je takođe emotivni „zombi“, žrtva koja se trudi da podigne glas, ali u tome biva osujećena, čak dobija i čašu piva od svog izabranika u facu na Oktoberfestu. Kao i ostali junaci ove drame, i Erna je tragična ponajviše zahvaljući svom nasilnom mužu Merkelu Francu. Poznata glumica Katarina Žutić kaže da i Erna (koju tumači) jedva preživljava u takvom svetu, bez emocija i ljubavi.

- Erna nema izbora, trpi ponižavanja i ona je takođe bez ikakvih emocija, pa se i glavna priča iz komada završava kao rastavljanje velike ljubavi. Trudila sam se od Erne napravim maksimalno tragičnog junaka i dželata ljubavi – veli Žutićeva i dodaje – prosto deluje da je inteligentna. Ali, opet ona je inteligentna da preživi isto kao što je i bubašvaba sposobna za to. Za ulogu koju igram postoji i simbolika, pošto Erna trpi najveću žrtvu, ona je istvoremeno mnogo načitana pa čak govori latinski.

Iznenadilo je, odista negativno, ekipu predstave, obaveštenje da je ocena publike „Kazimira i Karoline“ samo 3.96. Tihomir Stanić je čak izjavio „Više ne dolazim u Užice!“ Mada više u šali no zbilja govoreći. Ovako niska ocena, najniža od svih dosadašnjih komada igranih na 20. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ može se slobodno okarakterisati neverovatnom obzirom da je upravo„Kazimir i Karolina“ izabrana za najbolju predstavu 60. jubilarnog Sterijinog pozorja. Istovremeno nagrade su je pripale i Snežani Trišić za režiju, Jeleni Đokić za tumačenje lika Karoline, Katarini Žutić za ulogu Erne i Darku Nedeljkoviću za scenografiju.

Bilo kako bilo, sofisticirana užička pozorišna publika uvek je imala svoj stav, a festival se nastavlja već sutra, 12. novembra od 19 i 30 sati komadom Dušana Kovačevića „Urnebesna tragedija“u režijii Veljka Mićunović koje igra Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice.
B. T.

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)