,, Ma dobro sam. Jeo sam. Jesam... jesam.. Imam... imam. Dobro.''
Svakodnevne roditeljske brige i naši svakodnevno isti odgovori. Brucoši stigli u Beograd, upoznali fakultete, počeli da upoznaju sebe i život.
Osećaju slobode (to je ono kad ne živite sa mamom i tatom) neki se obraduju na kratko ( ti se brzo late knjige), neki se tome duže oduševljavaju (ti se brzo late ispisnice).
Potom sledi snalaženje u prestonici, koje s početka ume da bude još kako traumatično, ali sa sobom nosi i niz anegdota. Sesti u prevoz i omašiti smer, te se osećati bespomoćno i kontaktirati svu užu i širu rodbinu kakao bi vam objasnili šta činiti. Kasnije shvatite da je stvar vrlo jednostavna. Pređeš na drugu stranu ulice i čekaš autobus sa istim brojem.
Kad ste već i sa prevozon ,,prešli na ti'' i kad više niste kod nekog ,,dok se ne snađete'', već trpite cimere u domu ili učite kako se uključuje veš mašina, ako ste u stanu, sledi vam fokusiranje na fakultet. Prve dve nedelje ste redovni na svim predavanjima i vežbama, a onda shvatite da su predavanja nekih profesora korisna koliko i informacije iz ,,24H''.
Kad dobijete literaturu od profesora, te shvatite da polako možete poslati pozdrave svom društvenom životu, sledi talas očajanja i prizivanja gimnazijskih dana, na koje ste takođe kukali dok su trajali.
Nakon što upoznate sve kopirnice oko fakulteta, potom i starije (večite) studente, koji žele da vam pomognu i pokupujete sto i jednu bespotrebnu skriptu... i da ne zaboravim, potom odete na Sajam knjiga kako biste kupili i najtazeliju knjigu svog profesora... shbatite da fakultet i nije u potpunosti ono što ste očekivali. Pa ko vam je kriv kad ste na fakultet dolazili sa očekivanjima.
Posle koje nedelje, ipak vas društvo, ono s fakulteta, ili pak iz srednje pozove u grad. Vi naravno sa radošću prihvatate predlog. Priče o sipanju droge u piće i zločinstvima po Beogradu , s kojim ste ispraćeni od strane familije, apsolutno zanemarujete, već potegnete koju šljivu koju ste poneli iz Užica i put nekog od beogradskih kafića/ kafana/ klubova (sve prema ukusu i materjalnoj situaciji). Tu se fino provedete, pa vam se osladi i izašli biste opet, ali shvatite da vas taj užitak u Bogradu više staje, nego u Užicu.
Dani odmiču... sad već ne idete na sva predavanja, uhodali ste se što se fakulteta tiče... radite manje ili više, živite isto tako. Za sve ovo vreme kući ste bili 3 ili tri puta i tamo su vam rekli kako ste mnogo smršali i kako morate da jedete i da fakultet jeste bitan, ali da je zdravlje najvažnije (to vam ne pominju dok spremate prijemni), te da morate poneti u Beograd sir, kajmak, jaja... Da se razumemo, menza nije hotel Metropol, ali je sasvim pristojna i fino se možete najesti. Oni koji nisu na budžetu i koji se ne snađu za studentsku karticu ne znam kako se dovijaju, ali vidim da su i dalje živi i ne primećujem da su smršali.
Dakle autobusi, presedanja, gužve, sretanje i komuniciranje sa ljudima iz Užica, kojima se u tom istom Užicu nikada ne biste javili, a tek oni vama... Ali u Beogradu se svi znamo i volimo...
Dođe vreme kolokvijuma, spremanja ispita, ozbiljnijeg rada. Nije tečno da tad ne možete da dignete glavu s knjige, još kako možete, samo ne previše dugo. Lepo je odmoriti uz neku šetnju, odlazak u pozorište, a studenti u velikom broju beogradskih pozošta ostvaruju pravo na popust, pa tako u Narodno pozorište možete otići za svega 100 dinara, videti se sa tetkom iz Ripnja ili otići do druga koji je u Rakovici i za koga inače ne biste izdvojili vreme.
Zanimljivo je, šta a vam kažem. Doći ćete i iskusićete, ako već niste. Odlazim sad da odgledam seriju koju nikad u životu nisam pratio, ali kad ima da se uči, zašto razlog za prolongiranje ne bi bila neka serija, pa da se posvetim knjizi.
Pozdravljam vas!
Vidimo se (... u Užicu ili Beogradu..) !

Na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture koje je održano 28. maja 2023. godine u Tršiću, učestvovale su tri naše učenice: Milica Vukašinović I6, Dunja Đurić IIIr i Tamara Kolašinac IV2.
Milica Vukašinović osvojila je prvo mesto sa maksimalnih 20 poena. Učenicu je pripremala profesorka Milena Stričić!
Učenica Dunja Đurić je bila blizu trećeg mesta, falio joj je samo 1 poen, a njena profesorka je Dušica Vitorović.
Učenicu Tamaru Kolašinac ...(opširnije)

U okviru nedelje Crvenog krsta, 16. maja održano je takmičenje u realističkom prikazu povreda stanja i oboljenja. Učenice naše škole Vanja Jovanović, Lena Špijunović, Jelisaveta Saratlija i Lena Minić učestvovale su na takmičenju i sa veoma dobrim rezultatima plasirale se dalje na međuregionalno takmičenje. ...(opširnije)