Kasnili su četrdesetak minuta. Par desetina, maksimalno do šezdeset rok nostalgičara čekalo je nastup meseca u Užicu ,,Elvis J. Kurtovića & his Meteors- e“.

- Dobro veče, raja, sviraćemo Vam pjesme od „Pušenja“ i Elvisa J. Kurtovića. Za početak „Jugo 45“ - čim se pojavio na sceni, razgalio je Mirko Srdić, alias Elvis J. Kurtović sarajevskim rečnikom, malobrojnu ersku raju , koja se odlučila ove večeri da krene put Gradskog kulturnog centra.

Kakva je geneza pesme „Anarhija all over Baščaršija“ pedestrogodišnji pevač pojasnio je u interesantnom monolugu.

- Kad sam ja bio mlad, tako kao vi, voleo sam da idem u kafanu „Rok“, ali problem kod kafane „Rok“ je bio taj što se ona nalazila u sred Baščaršije. E sad, da biste početkom osamdesetih došli na sred Baščaršije sa malo dužom kosom, treba da ste hrabri. Tu su se nalazili lokalni mangupi koji su razbijali nas koje smo imali malo dužu kosu i koji smo išli u kafanu „Rok“. I tada sam naučio Teoriju pasivnog otpora koju je inače razradio Mahatma Gandi. Ta Teorija pasivnog otpora pokazuje da kad te šutiraju na Baščaršiji ne znaš šta pre sačuvati glavu ili bubrege... Tada je nastala pesma „Anarhija all over Baščaršija“.

Već sledeća numera je imala kao i gotovo sve, svoju dušu, priču i poreklo.Pesme „Kad se babo kući vrati“ i„Čiza wizard“ inspirisani su čudnim i tužnim životima Ruže i njenog supruga pijanca, Mehe i njihovog sina, kako Kurtović reče, „ neutralnog imena, Keme“. Retko ko je znao novije hitove grupe, ali sve je to bio nagoveštaj za ono pravo što dolazi. Nepresušne i hitove za sva vremena poput „Ibro dirka“, „Guzonjin sin“ ali i onih „zatvorskih“ „Zenica blues“, „Bos ili hadžija“, „Balada o Pišonji i Žugi“ pevao je pristojan deo publike.

Dva momka su se popela na bis i otpevala refren neprevaziđene „S one strane ulice“. Momak iz obezbeđenja im je pokazao da siđu sa podijuma, ali atmosfera je toliko opuštena da za upozorenje nije bilo potrebe. Ogromna energija postojala je u samom bendu, frontmen Elvis Dži Kurtović je naravno prednjačio, skakao, duboko se klanjao i zajedno sa ljubiteljima gotovo izumrlog muzičkog žanra stvarao veče za nezaborav.

- Znate li što je Bob Marli kralj? Sećate li se da kada je upoznao etiopskog cara Hajla Selasija, da je prešao u pravoslavlje? Evo pesma „Hajle Selasije, car Afrike i Azije“ – ne verujem da je mnogo njih znali zašto je grupa napravila ovu pesmu.

Oklevao sam da se proderem iz sveg glasa i kažem „Lutka sa naslovne strane“(Ali ne Borina, Neletova je još originalnija), mada je i to iščekivanje nestalo kada se čuo jedinstveni početak ove pesme i prvi stihovi posle tridesetak sekundi ,,U tebe smo se kleli , na tebe trošili plate...'' Nije mi bilo dovoljno što sam igrom slučaja čuo jednu od omiljenih pesama „Pušenja“ već sam se ohrabrio i proderao „Fikreta“, na šta je Elvis odgovorio:

- Biće, jarane, samo da ispunimo želju Peci.

Peca je gitarista benda. Ove večeri je nosio kačket koji reklamira četiri decenije „Studija B“. Poželeo je onu pravu karakterističnu za „New primitives“, možda i najpoznatiju Elvisove grupe „Ko te kara nek ti piše pjesme“. Mirko Srdić je ovo odrecitovao dok je bas gitarista nameštao žice.

- A sad za kolegu i saborca iz „New primitives - a“ stiže „Fikreta“ - pokazivao je na mene..
„Fikreta“ je priča o kockaru, koji je na rubu ponora. Snažna poruka kao i u svakoj pesmi Dr Neleta Karajlića u „Fikreti“ je posebno izražena zbog tematike i sadržaja koji odlikuje ovaj velik hit iz 1987.

Bližio se kraj. Čast prisustvovati ovakom koncertu iskoristilo je otprilike svega stotinu ljudi, koji su poslesnjih pola sata pristizali naizmenično mlađi i stariji. Slab odziv Užičana najmanje je što se može reći u ovom slučaju da je obrnuto proporcionalnan kvalitetu muzike i autentičnosti Kulturnog centra. Kao i u slučaju gostovanja poznate estradne zvezde na Zlatiboru sredinom avgusta. Samo obratno. Nazovi umetnost u vašarskom ambijentu, gde se jedva prolazilo od mnogih gastarbajtera zaljubljenih u turbo folk, i teško disalo od pomešanih mirisa pljeskavice, rakije i palačinaka značio je nekoliko desetina hiljada ljudi na tom „velikom događaju“.

Nismo čuli „Dobre jarane“, „Kanjon drine“, „Dan republike“, ali jesmo da je Elvis J. Kurtović tako pohvalno pričao o našem gradu gde je drugi put, da treba sve koji se žale na „mali Carigrad“ zapitati „A šta to fali ovde?“

- U Užicu sam drugi put. Prvi put sam nastupio u pozorištu i mogu vam reći da je posle Beograda, gde živim Užice moje omiljeno mesto. Mnogo podseća na Sarajevo, isto su u rupi okruženi planinama, a narod je gostoprimiv. Užička republika!!!

Omanji mršavi čovek, sa originalnim naočarima, plavom košuljom i belom majicom, ali bez zulufa koji su ga krasili dok je osamdesetih živeo svoj rok san, se već jednom vratio na bis i našalio se sa publikom:

- Ako se budem još vraćao na bis, kad ću da se našmrčem kao Ibro Dirka (junak jedne pesme Zabranjenog pušenja: prim. aut.)?

Ne zadugo, kraj je bio neminovan. Nažalost ni dva cela sata nije bilo pravog roka u Užicu tog 12. - og na 13. - i septembar. Predstavio je Elvis članove benda, a Peci i svim zvezdašima, kao navijač crno belih čestitao pobedu ( Zvezda je dobila 3:1).

Kulturo, vrati se na velika vrata, korak po korak, mic po mic. Može li se porediti "New primitives" i ovi dananji novi primitivci, nazvani tako, ne zbog doprinosa umetnosti već zbog lika i dela sumnjivih i plastičnih ljudi sa malih ekrana.

U okviru Spomen-kompleksa Kadinjača, danas je održana ceremonija kojom je obeležena 82. godišnjica Bitke na Kadinjači. Po tradiciji, naši učenici su bili prisutni kako bi odali poštu poginulim borcima u bici na Kadinjači nakon koje je, 29. novembra 1941. godine, prestala da postoji Užička republika. ...(opširnije)

Danas su đaci naše škole bili u poseti OŠ „Aleksa Devojić” Sevojno, IO Krvavci. Tom prilikom donirali su knjige njihovoj školskoj biblioteci. Ugostili su ih direktorka škole i učiteljica Ljiljana Veizović sa učenicima trećeg razreda, koji su pripremili prigodan program. Sa učenicima su išli profesor Slavko Marković i profesor Igor Marjanović. ...(opširnije)