piše: Ivan Čitaković

U današnjici u kakvoj živimo prava je retkost naći mlade perspektivne ljude, sa jasnim ciljem u životu, prožetim pravim vrednostima. Njihovu priču više ne ispisuju strast, ljubav i ambicija, njihov život postao je jedna velika greška. Jedan sudar sa realnim svetom. Takvim ljudima sada ni ,,svetlost" nije od pomoći, pošto oni ni sa njom ništa ne vide.

Jesu li oni krivi? Ili je to indirektno nametnuto sa strane onih kojima će se, zbog toga, na kraju i vratiti. Onako slomljeni i besciljni, da im traže ono što ni oni sami sebi nisu mogli da priušte.

Mahatma Gandi je rekao: ,,Da bi čovek u životu bio srećan potrebne su mu tri stvari: da nekoga voli, da nešto radi i da se nečemu nada." Nažalost, izgleda da su ove ljude njihovi ideali odveli daleko od ove poente. Sada mamini sinčići i tatine princeze mogu napokon da vrate za sve ono ,,utrošeno" vreme, za svu onu posvećenu pažnju kakvu jedni takvi roditelji mogu da pruže. Nažalost takav globalni model postao je standard današnjice, tj. da su i svi oni koji ga ne prihvataju podsvesno počeli da teže ka tome. Prema zvaničnim podatcima iz zemalja G7 oko 80% svog vremena deca ispod dvanaest godina provode bez kontakta sa roditeljima. Istraživanje je radjeno na uzorku od deset hiljada ispitanika pretežno srednje klase. Uzorak je uziman u urbanim sredinama. Ovaj tip stanovništva uzet je baš zato što ujedno predstavlja i najveći procenat od ukupnog broja stanovnika.

Ljudi gledaju samo sebe, hladni su i ,,formalni", ubedjeni da su na svom nepogrešivom životnom putu. Baš zato i nisu spremni da pogledaju oko sebe, da pogledaju širom otvorenih očiju, već tonu u mrak koji donosi globalizacija. Prema jednoj anketi u Americi oko 70% ispitanika bi radije dobilo unapredjenje nego sat slobodnog vremena više koji bi morali da provedu kod kuće, pritom bi u oba slučaja zarada ostala ista.

Karakter i vrednosti kod dece se usvajaju do puberteta i ostaju za ceo život. A ako shvatimo da osnovu učenja i usvajanja ponašanja čine sigurnost i osećaj pripadnosti, shvatimo koliko su ustvari deca prepuštena sama sebi. Onda počinju da se pridružuju vršnjacima sličnim sebi isto tako ,,ostavljenima" od strane roditelja. Prilaze grupi da više ne bi bili sami i uplašeni da bi imao neko da ih razume. Obzirom da nisu imali odakle da usvoje modele ponašanja i razmišljanja, postaju kao magnet za loše stvari.

Alkoholizam je kod mladih u poslednjoj deceniji rapidno porastao. Broj osoba starosne grupe do 18 god kojima je ukazana medicinska pomoć zbog alkoholizma porastao je za 50% u našoj zemlji. Korišćenje opojnih sredstava dovodi do smanjenja mentalnih funkcija i premećaja velikog broja vitalnih procesa u organizmu.

Po istraživanjima EU 85% šesnaestogodišnjaka je bar jednom u životu probalo opijate u nekom obliku dok ih 40% redovno koristi. Ovakve navike i ponašanje dovode do raspada u društvu, mladi su besciljni i ,,neefikasni". Deci smo uzeli šansu da postanu prilika na kojoj će se naše društvo razvijati.

U okviru Spomen-kompleksa Kadinjača, danas je održana ceremonija kojom je obeležena 82. godišnjica Bitke na Kadinjači. Po tradiciji, naši učenici su bili prisutni kako bi odali poštu poginulim borcima u bici na Kadinjači nakon koje je, 29. novembra 1941. godine, prestala da postoji Užička republika. ...(opširnije)

Danas su đaci naše škole bili u poseti OŠ „Aleksa Devojić” Sevojno, IO Krvavci. Tom prilikom donirali su knjige njihovoj školskoj biblioteci. Ugostili su ih direktorka škole i učiteljica Ljiljana Veizović sa učenicima trećeg razreda, koji su pripremili prigodan program. Sa učenicima su išli profesor Slavko Marković i profesor Igor Marjanović. ...(opširnije)