- Ovih dana svim Užičanima je glavna tema zagađenje vode u jezeru Vrutci. Posebnu pažnju su izazvale alge koje su se pojavile na površini jezera. Dodatnu zabunu izazivaju različita tumačenja ovih algi i problema koje mogu da izazovu. O ovoj temi smo razgovarali sa profesorkom biologije u Užičkoj gimnaziji, Dušicom Ristović.
Šta su to cijanobakterije i koliko su opasne?
Pri klasifikaciji živih bića postoje određena pravila i na osnovu njih živi svet se grupiše u određene kategorije. Sve alge se mogu podeliti prema tipu pigmenta kojima vrše fotosintezu na : modrozelene (Cyanophyta), crvene (Rhodophyta), mrke (Phaeophyta), silikatne (Bacillariophyta), zelene (Chlorophyta), euglenoidne (Euglenophyta). Alge su primarni proizvođači organske materije u ekosistemima u kojima žive, tj. predstavljaju prvu kariku u lancima ishrane. Modrozelene alge zbog prisustva pigmenata hlorofila i fikocijanina, algolozi svrstavaju u alge. Međutim, ovi oblici života su uvek jednoćelijski i imaju građu ćelije koja je tipična za bakterije, pa ih mnogi mikrobiolozi svrstavaju u grupi modrozelenih bakterija (Cyanobacteria). Dakle, ovi oblici života su i alge i bakterije istovremeno. Zavisno od odnosa pigmenata kojima vrše fotosintezu mogu biti različitih boja, od purpurne do crvene. Neke vrste ovih bakterija sintetišu određene supstance koje ugrađuju u svoje ćelijske zidove ili u sluzavi omotač oko ćelija koji ih štiti od isušivanja i nepovoljnih uslova u životnoj sredini. Tek 80-tih godina prošlog veka ustanovljeno je da ove supstance mogu imati negativan uticaj na živa bića. Detaljnim ispitivanjima utvrđeno je da su neke supstance modrozelenih algi opasne i nazvane su cijanotoksini.
- Dakle, naziv „ cijanotoksini“ ne znači da sadrže cijanid?
Tako je. Cijanotoksini su dobili naziv po cijanobakterijama koje ih proizvode, a ne po prisustvu cijanida. Izuzetno je značajno da se to naglasi kako bi našim sugrađanima bilo jasno o čemu se radi.
- Kako su se ove alge pojavile u vodi jezera Vrutci?
Kao što sam već navela, alge su primarni proizvođači organske materije u vodenim ekosistemima. Zajedno sa biljakama koje žive u priobalnim delovima jezera, predstavljaju izvor hrane za životinje koji su stanovnici jezera i okoline. Dodatno, alge, kao i biljke, oslobađaju kiseonik u vodu i time omogućavaju životinjama da dišu. Algama se hrane beskičmenjaci (mekušci, crvi, zglavkari) ali i neke ribe. Dakle, alge su sastavni deo ekosistema voda i ne predstavljaju nikakvu opasnost ukoliko u ekosistemu vlada ravnoteža.
- Kako se uspostavlja ekološka ravnoteža?
Tako što su živa bića koja žive u određenom staništu, povezana lancima ishrane u mrežu i na taj način se kontroliše brojnost svakog člana ekosistema. Svaki lanac ishrane počinje proizvođačima organske materije. To su organizmi koji mogu da vrše fotosintezu i da od neorganskih materija i ugljen-dioksida, a uz pomoć sunčeve svetlosti, naprave organske materije, tj. hranu, i kiseonik. Alge i biljke pripadaju fotosintetičkim organizmima. Sledeću kariku u lancu ishrane čine potrošači organske materije i to prvo biljojedi, tj. životinje koje se hrane algama i biljkama. U ovoj grupi organizama, u ekosistemu jezera, najčešće su neki mekušci i određene vrste riba. Nakon biljojeda u lanac ishrane se uključuju mesožderi i svaštojedi, životinje koje se hrane drugim životinjama. Naravno, u ovu grupu možemo svrstati najveći broj vrsta riba koje žive u jezeru, ali i sve ostale životinje koje ne žive u vodi već oko nje i hrane se stanovnicima jezera. Na kraju svakog lanca ishrane moraju biti razlagači organske materije. To su različite vrste gljiva i mikroorganizama koji imaju zadatak da uginulu organsku materiju prevedu u neorganski oblik kako bi proizvođači imali dovoljno materijala za nov ciklus fotosinteze. Sve dok članovi u lancu ishrane kontrolišu brojnost jedni drugih i dok ni jedanom članu nije povećana brojnost, nema nikakvih problema u funkcionisanju ekosistema.
- Da li to znači da je ekološka ravnoteža u jezeru Vrutci narušena?
To je više nego očigledno.
- Na osnovu čega to tvrdite?
Upravo na osnovu pojave velike količine modrozelenih algi u jezeru. Ta pojava se naziva „cvetanje vode“ i moram da naglasim da nema nikakve veze sa cvetanjem kod biljaka, zato se ova pojava i stavlja pod znake navoda. „Cvetanje vode“ se dešava kada se prenamnože alge, u ovom slučaju modrozelene, pa se formiraju ogromne kolonije u kojima se pojedinačne ćelije „drže“ zajedno u sluzavom omotaču. Sve to na površini vode izgleda kao da je voda „procvetala“.
- Kada se dešava „cvetanje vode“? Koji uslovi su potrebni da bi doveli do ovoga?
Kada je voda opterećena zagađenjima, tj. kada se u vodi nalaze velike količine organskih materija, priroda započinje proces samoprečišćavanja, odnosno eutrofizacije. Eutrofizacija je biološki odgovor na prevelik priliv hranljivih materija u vodeni ekosistem, i to posebno fosfata i azotnih jedinjenja, što na kraju dovodi do pogoršanja kvaliteta vode i smanjenja raznovrsnosti vrsta na svim nivoima u lancu ishrane . Ovakav proces se može uočiti vidljivim prenamnožavanjem cijanobakterija, pojavom površinskog penušanja kao i mutnoća vode, pojava plivajućih „cvetova“. Dakle, u vodi je, definitivno, narušena ravnoteža.
Uslovi koji najčešće dovode do pojave „cvetanja cijanobakterija“ mogu biti: slaba pokretnost vode (stajaća voda), temperature vode od 15 do 30 C, blaga baznost vode (pH do 9), povećana koncentracija azota i fosfata, niska koncentracija ugljen-dioksida. Dakle, potrebno je da voda bude mirna, stajaća, što je u jezeru Vrutci slučaj. Dalje temperatura vode u granicama koje su navedene. Ne znam sa sigurnošću kolika je temperatura vode u jezeru bila ovih dana, ali je činjenica da su temperature u decembru znatno više od prosečnih za ovo doba godine. Do povećanja koncentracije azota i fosfora može doći iz više različitih izvora : spiranjem veštačkih đubriva sa poljoprivrednih zemljišta, slivanjem otpadnih voda iz stajnjaka, ulivanje kanalizacione vode iz domaćinstava, spiranje taloga sa puteva i urbanih površina, ubacivanje otpada u vodu jezera... Posebno bih naglasila nadovoljno padavina u zadnje dve godine, što mora uzrokovati manji priliv vode u jezero, a samim tim i povećanu koncentraciju štetnih materija u vodi. Ukoliko je koncetracija fosfora i azota povećana, pH vrednost vode će biti povećana. Inače, vode je neutralna tečnost koja ima , pH vrednost 7, a povećanje pH vrednosti ukazuje da su u vodi rastvorena određene baze koje mogu biti od deterdženata, veštačkih đubriva, otpadne vode prvenstveno iz kanalizacije...
- Iz svega navedenog, problem sa stanjem vode u jezeru deluje izuzetno kompleksan. Da li je moguće rešenje?
Svaki ekološki problem jeste kompleksan. Mislim da u potencijalne uzroke narušene ekološke ravnoteže nisam navela jedan od, možda, ključnih kada je lanac ishrane u jezeru u pitanju. To je pitanje poribljavanja akumulacije Vrutci, jer je izuzetno značajno kontrolisati koje vrste riba se uvode u ekosistem kao i brojnost jedinki svake vrste pojedinačno. Za neke vrste riba koje se mogu upecati na Vrutcima, sigurno znamo da nisu prirodni stanovnici voda Evrope i da su u vode našeg kontinenta unete iz drugih ekosistema i to pre nekoliko desetina godina. Primera radi, tolstolobik i babuška su ribe kojima su prirodna staništa vode u Kini. Babuška je svaštojed, dakle hrani se podvodnim biljem i sitnim životinjama. Za razliku od babuške, tolstolobik je isključivi biljojed, hrani se jednoćelijskim organizmima i algama. Ove i druge vrste, namerno se ubacuju u veštačke vodene ekosisteme kako bi kontrolisala brojnost algi i drugih oblika života, ali nikako ne treba zaboraviti da kad god se čovek umeša u prirodu, to područje prestaje da bude prirodan ekosistem, postaje veštački i kao takav ga treba dodatno kontrolisati kako se ne bi dešavali ekološki problemi.
Rešenje problema sa vodosnabdevanjem je , naravno, moguće, samo se postavlja pitanje sa koje strane problem posmatramo i šta želimo da rešimo. Pitanje vode za piće i , uopšte vode koju dobijamo vodovodom, već se rešava pojačanim prečišćavanjem. Prenamnožavanje algi u jezeru može biti rešeno promenom klimatskih uslova i to samo za par dana. Dakle, ukoliko temperature padnu i ukoliko bude više padavina, uslovi za razvoj algi će biti lošiji pa možemo očekivati da ih bude manje. Međutim, treba biti svestan da time problem nije rešen, već je odložen i imamo predah do sledećeg „cvetanja“. Ukoliko želimo da sačuvamo vodu i za našu decu, rešenje stanja u jezeru Vrutci mora biti povereno stručnjacima za ekologiju i vodene ekosisteme, da se u sagledavanje problema uključe i tehnolozi, hemičari, klimatolozi, geolozi, hidrolozi. Nadam se da će se rešenje pronaći i da ćemo opet moći da se hvalimo kvalitetom vode u našem gradu.
Priroda nas opominje i moramo se svi više angažovati na iskorenjavanju loših navika i ekološki neprihvatljivog ponašanja svakog pojedinca. U protivnom imaćemo sve više ekoloških problema. Naprednija društva su to odavno uvidela pa kontinuiranom edukacijom i rigoroznim propisima podižu ekološku svest stanovništva. I pred našim društvom, zaštita životne sredine počinje da se nameće kao neminovnost opstanka.

26. septembar - Evropski dan jezika, obeležen je manifestacijom 'Dan društvenih igara'. Na časovima stranih jezika tokom celog dana igrale su se društvene igre na italijanskom, engleskom, francuskom, španskom, nemačkom i ruskom jeziku: Ludo, Snakes and Ladders, Schwarzer Peter, Spooky Science, Blokus, Viaggio in Italia, The Deck of Conversations, Snap!, Kontour, Entdecke Wissen, Le jeu de l'oie i mnoge druge, a najbolji takmičari dobili su i simbolične nagrade. Poster su ...(opširnije)

Ognjen Popović, učenik odeljenja IVr, alumnista Flex programa, održao je u ponedeljak 18.09.2023. prezentaciju o Flex programu Vlade Sjedinjenih Američkih Država koji u U Republici Srbiji postoji od 2015. Učenici odeljenja II5, II6, II1, IIr, I1, I2, IVr stekli su potrebne informacije, znanja i veštine koje se odnose na navedeni program. Ognjen Popović je govorio o programu, proceduri prijave i potrebnim uslovima, nastavnom procesu u Americi, o organizaciji smeštaja i ...(opširnije)