piše: Boris Tanović

Malo je prošlo 7, a mi smo očekivali da ćemo se bar do poslednjih trzaja sutona smestiti u kuće suđenih nam u ovih par dana, Rumuna. To je bila velika greška. Ako se zna da po rumunskom računanju časovnik ide za čas ranije u odnosu na srpski, a mi došli u 22 u dugo (ne)čekani, kako za koga, Kampulung, ne treba prevelika matematika da smo 14 sati proveli u truckavom mini busu. Mada nije počelo tako loše. Pauze su u Srbiji redom bile u Batočini i u prelepoj varoši na Dunavu - Donjem Milanovcu. Đerdapom nikad stići, prelaz u inostranstvo se nije ni nazirao, ali ipak bilo je pitanje trenutka kad ćemo preći u državu sa kojom imamo najveću granicu. Rumunski policajac je upitao ko smo, gde smo i šta smo, a jedan drug Rastko je na čistom engleskom odgovorio da smo učenici gimnazije i da uzvraćamo posetu kampuluškim drugovima. Čovek je samo pogledao u pod i smeće i pitao podozrivo ,,Gimnazijalci, kažete?"...
Mnogi su tražili do sada već nadaleko čuveni "break" radi pražnjenja bešike, zbog prečestog konzumiranja pića.
A Rumunija. Ko Rumunija. Ko se još mogao nadati da nema gorih od nas? Čim pređete most na Dunavu, ne verujem da ćete pomisliti da putujete kroz toliko "prosperitetnu" EU. Smeće je na njivama, livadama i u rekama. Kuće i ne baš najbolje, atmosfera u autobusu bila je dijametralno suprotna kod muškog i ženskog pola. Devojčice su bile u strahu gde će dospeti, a momci, veseljaci, uživali u muzici i čarkali se, ponajviše Rista i Toša, čije psovke i prepirke nisu primerene za reći - ovde.
Prvi veći grad Pitešti, ima jedini na svetu fudbalski stadion od 6 reflektora, na kom se igra četvrta liga!? Na sve je ovo naselje od skoro 200 hiljada duša ostavilo lepši utisak i tračak nade. Tu smo pokupili Bogdana, našeg čoveka koji će nam biti od pomoći ovih par dana u zemlji na Crnom moru. Do Kampulunga u tom trenutku ostalo je svega 90 kilometara. Semafori i nešto lošiji put onemogućili su dolazak u pristojnije vreme, a mnogi razmaženi su poželili da spavaju u mini busu, plašeći se potencijalnog smeštaja. Izabran sam sa još jednom devojčicom da budem gost Natalije Vladau, koja živi na 2 kilometra od svoje srednje škole....
Smeštaj je odličan, šetnja okolo sa domaćicom i sestroj joj po raspakivanju na kiši - ne preduga i na kraju, sve ovo je došlo, kao što kockari kažu - kec na deset ili ostali - šlag na tortu.
Bila bi ovo najlepša bajka, da me prokleta gorušica u kooperaciji sa jednim neobičnim stanovnikom kuće nije probudila u zoru. Pomislio sam da je zmija, ali mačka je režala na mene i grizla jorgan. Tačno je da je Natalia upozorila za svoju ukućanku, ali ovo je bilo totalno neočekivano... Siđoh da se umijem, ona nestade i inspiracija za ispovedanje naglo došla i dobro došla.
Sastanak je oko pola 10 u toj školi, a meni ostaje satić i po da zaklopim kapke. I da, da proverim ispod kreveta i da slučajno vrata nisu - odškrinuta!

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)