Kakva je samo čast priređena svim prisutnim u amfitetatru najstarije užičke škole! Danas retko možemo slušati tako svestranog i posle svih uspeha na zemlji stojećeg čoveka, nadasve skromnog, ali ljudinu sa onim suptilnim blagim glasom iz kog poput najčistijih bistrih planinskih reka teku iskrene rečenice iz najintimnijih životnih ispovesti, najplemenitiji saveti praćeni tišinom slušalaca, naravno poštovalaca lika i dela Filipa Davida. To je ukratko bio ovogodišnji dobitnik NIN - ove nagrade za književnost, i jedan od poslednjih gostiju jubilarnog 10. - og festivala "Na pola puta" koji je predavap na temu "O piscima i pisanju"

Kragujevčan, po krštenici sedamdesetčetvorogodišnjak, duhom i energijom mladić, pravi je primer čoveka kvaliteta "par exelans", u toku bogate karijere na mnogo radnih mesta umetničke službe. Ne samo sjajan književnik, poznat je kao scenarista, urednik, pa fakultetski profesor dramaturgije. I da, ko mu ne bi pozavideo na konstataciji da su mu po generacijskom osnovu, opredeljenju za književnost i provedenom vremenu Bora Pekić, Danilo Kiš i Mirko Kovač bili najbolji prijatelji.

Mnogo puta sam poželeo da upoznam Danila Kiša, pogotovo danas. Iz priča Filipa Davida o Kišu su se mogle čuti samo reči hvale, kao besprekornom studentu, neprevaziđenom intelektualcu i jednom od najboljih evropskih savremenih pisaca. A na prvom mestu, majstoru reči, bilo da piše o svom detinjstvu, patnjama ili kasnijem dobu, jasno se prepozna taj univerzalni izražaj Filipovog prijatelja, danas pomalo i zaboravljenog nestašnog Andreasa Sama iz Ranih jada.

Nije se naravno samo slušalo o čuvenom kovrdžavom i sa osobenošću - zulufima, rano preminulom piscu.
Filip David je podsetio na slično detinjstvo kao pomenutog mu prijatelja, preživljen holokaust, susretima sa smrću oči u oči sa samo dve godine. Možda je i sudbina tako htela da baš tad maleni Filip preživi i mnoge svojom besedom danas natera na jezu i razumevanja bezumnog stradanja Jevreja. Posebno je oduševio sve ljubitelje pisane reči, odgovorom na pitanje da li mu je ikad dosadilo pisanje. Kao i kod.svakog pisca, to je normalno, ali ta želja i posvećenost i nezaustavna čitalačka i pisačka strat ne može prestati.

Posle ovog 29. aprila, bar za mene ništa ne može biti isto. Impresija koju je ostavio Filip David, čitanje će postati samo prioritetnija stavka na dnevnom planu rasporeda. Ne zabotavite da je čitanje najbolje učenje, i Borhes zapisa da raj zamišlja kao svojevrsnu biblioteku. Valjda je tako!
B. Tanović

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)