- Ovih dana svim Užičanima je glavna tema zagađenje vode u jezeru Vrutci. Posebnu pažnju su izazvale alge koje su se pojavile na površini jezera. Dodatnu zabunu izazivaju različita tumačenja ovih algi i problema koje mogu da izazovu. O ovoj temi smo razgovarali sa profesorkom biologije u Užičkoj gimnaziji, Dušicom Ristović.
Šta su to cijanobakterije i koliko su opasne?
Pri klasifikaciji živih bića postoje određena pravila i na osnovu njih živi svet se grupiše u određene kategorije. Sve alge se mogu podeliti prema tipu pigmenta kojima vrše fotosintezu na : modrozelene (Cyanophyta), crvene (Rhodophyta), mrke (Phaeophyta), silikatne (Bacillariophyta), zelene (Chlorophyta), euglenoidne (Euglenophyta). Alge su primarni proizvođači organske materije u ekosistemima u kojima žive, tj. predstavljaju prvu kariku u lancima ishrane. Modrozelene alge zbog prisustva pigmenata hlorofila i fikocijanina, algolozi svrstavaju u alge. Međutim, ovi oblici života su uvek jednoćelijski i imaju građu ćelije koja je tipična za bakterije, pa ih mnogi mikrobiolozi svrstavaju u grupi modrozelenih bakterija (Cyanobacteria). Dakle, ovi oblici života su i alge i bakterije istovremeno. Zavisno od odnosa pigmenata kojima vrše fotosintezu mogu biti različitih boja, od purpurne do crvene. Neke vrste ovih bakterija sintetišu određene supstance koje ugrađuju u svoje ćelijske zidove ili u sluzavi omotač oko ćelija koji ih štiti od isušivanja i nepovoljnih uslova u životnoj sredini. Tek 80-tih godina prošlog veka ustanovljeno je da ove supstance mogu imati negativan uticaj na živa bića. Detaljnim ispitivanjima utvrđeno je da su neke supstance modrozelenih algi opasne i nazvane su cijanotoksini.
- Dakle, naziv „ cijanotoksini“ ne znači da sadrže cijanid?
Tako je. Cijanotoksini su dobili naziv po cijanobakterijama koje ih proizvode, a ne po prisustvu cijanida. Izuzetno je značajno da se to naglasi kako bi našim sugrađanima bilo jasno o čemu se radi.
- Kako su se ove alge pojavile u vodi jezera Vrutci?
Kao što sam već navela, alge su primarni proizvođači organske materije u vodenim ekosistemima. Zajedno sa biljakama koje žive u priobalnim delovima jezera, predstavljaju izvor hrane za životinje koji su stanovnici jezera i okoline. Dodatno, alge, kao i biljke, oslobađaju kiseonik u vodu i time omogućavaju životinjama da dišu. Algama se hrane beskičmenjaci (mekušci, crvi, zglavkari) ali i neke ribe. Dakle, alge su sastavni deo ekosistema voda i ne predstavljaju nikakvu opasnost ukoliko u ekosistemu vlada ravnoteža.
- Kako se uspostavlja ekološka ravnoteža?
Tako što su živa bića koja žive u određenom staništu, povezana lancima ishrane u mrežu i na taj način se kontroliše brojnost svakog člana ekosistema. Svaki lanac ishrane počinje proizvođačima organske materije. To su organizmi koji mogu da vrše fotosintezu i da od neorganskih materija i ugljen-dioksida, a uz pomoć sunčeve svetlosti, naprave organske materije, tj. hranu, i kiseonik. Alge i biljke pripadaju fotosintetičkim organizmima. Sledeću kariku u lancu ishrane čine potrošači organske materije i to prvo biljojedi, tj. životinje koje se hrane algama i biljkama. U ovoj grupi organizama, u ekosistemu jezera, najčešće su neki mekušci i određene vrste riba. Nakon biljojeda u lanac ishrane se uključuju mesožderi i svaštojedi, životinje koje se hrane drugim životinjama. Naravno, u ovu grupu možemo svrstati najveći broj vrsta riba koje žive u jezeru, ali i sve ostale životinje koje ne žive u vodi već oko nje i hrane se stanovnicima jezera. Na kraju svakog lanca ishrane moraju biti razlagači organske materije. To su različite vrste gljiva i mikroorganizama koji imaju zadatak da uginulu organsku materiju prevedu u neorganski oblik kako bi proizvođači imali dovoljno materijala za nov ciklus fotosinteze. Sve dok članovi u lancu ishrane kontrolišu brojnost jedni drugih i dok ni jedanom članu nije povećana brojnost, nema nikakvih problema u funkcionisanju ekosistema.
- Da li to znači da je ekološka ravnoteža u jezeru Vrutci narušena?
To je više nego očigledno.
- Na osnovu čega to tvrdite?
Upravo na osnovu pojave velike količine modrozelenih algi u jezeru. Ta pojava se naziva „cvetanje vode“ i moram da naglasim da nema nikakve veze sa cvetanjem kod biljaka, zato se ova pojava i stavlja pod znake navoda. „Cvetanje vode“ se dešava kada se prenamnože alge, u ovom slučaju modrozelene, pa se formiraju ogromne kolonije u kojima se pojedinačne ćelije „drže“ zajedno u sluzavom omotaču. Sve to na površini vode izgleda kao da je voda „procvetala“.
- Kada se dešava „cvetanje vode“? Koji uslovi su potrebni da bi doveli do ovoga?
Kada je voda opterećena zagađenjima, tj. kada se u vodi nalaze velike količine organskih materija, priroda započinje proces samoprečišćavanja, odnosno eutrofizacije. Eutrofizacija je biološki odgovor na prevelik priliv hranljivih materija u vodeni ekosistem, i to posebno fosfata i azotnih jedinjenja, što na kraju dovodi do pogoršanja kvaliteta vode i smanjenja raznovrsnosti vrsta na svim nivoima u lancu ishrane . Ovakav proces se može uočiti vidljivim prenamnožavanjem cijanobakterija, pojavom površinskog penušanja kao i mutnoća vode, pojava plivajućih „cvetova“. Dakle, u vodi je, definitivno, narušena ravnoteža.
Uslovi koji najčešće dovode do pojave „cvetanja cijanobakterija“ mogu biti: slaba pokretnost vode (stajaća voda), temperature vode od 15 do 30 C, blaga baznost vode (pH do 9), povećana koncentracija azota i fosfata, niska koncentracija ugljen-dioksida. Dakle, potrebno je da voda bude mirna, stajaća, što je u jezeru Vrutci slučaj. Dalje temperatura vode u granicama koje su navedene. Ne znam sa sigurnošću kolika je temperatura vode u jezeru bila ovih dana, ali je činjenica da su temperature u decembru znatno više od prosečnih za ovo doba godine. Do povećanja koncentracije azota i fosfora može doći iz više različitih izvora : spiranjem veštačkih đubriva sa poljoprivrednih zemljišta, slivanjem otpadnih voda iz stajnjaka, ulivanje kanalizacione vode iz domaćinstava, spiranje taloga sa puteva i urbanih površina, ubacivanje otpada u vodu jezera... Posebno bih naglasila nadovoljno padavina u zadnje dve godine, što mora uzrokovati manji priliv vode u jezero, a samim tim i povećanu koncentraciju štetnih materija u vodi. Ukoliko je koncetracija fosfora i azota povećana, pH vrednost vode će biti povećana. Inače, vode je neutralna tečnost koja ima , pH vrednost 7, a povećanje pH vrednosti ukazuje da su u vodi rastvorena određene baze koje mogu biti od deterdženata, veštačkih đubriva, otpadne vode prvenstveno iz kanalizacije...
- Iz svega navedenog, problem sa stanjem vode u jezeru deluje izuzetno kompleksan. Da li je moguće rešenje?
Svaki ekološki problem jeste kompleksan. Mislim da u potencijalne uzroke narušene ekološke ravnoteže nisam navela jedan od, možda, ključnih kada je lanac ishrane u jezeru u pitanju. To je pitanje poribljavanja akumulacije Vrutci, jer je izuzetno značajno kontrolisati koje vrste riba se uvode u ekosistem kao i brojnost jedinki svake vrste pojedinačno. Za neke vrste riba koje se mogu upecati na Vrutcima, sigurno znamo da nisu prirodni stanovnici voda Evrope i da su u vode našeg kontinenta unete iz drugih ekosistema i to pre nekoliko desetina godina. Primera radi, tolstolobik i babuška su ribe kojima su prirodna staništa vode u Kini. Babuška je svaštojed, dakle hrani se podvodnim biljem i sitnim životinjama. Za razliku od babuške, tolstolobik je isključivi biljojed, hrani se jednoćelijskim organizmima i algama. Ove i druge vrste, namerno se ubacuju u veštačke vodene ekosisteme kako bi kontrolisala brojnost algi i drugih oblika života, ali nikako ne treba zaboraviti da kad god se čovek umeša u prirodu, to područje prestaje da bude prirodan ekosistem, postaje veštački i kao takav ga treba dodatno kontrolisati kako se ne bi dešavali ekološki problemi.
Rešenje problema sa vodosnabdevanjem je , naravno, moguće, samo se postavlja pitanje sa koje strane problem posmatramo i šta želimo da rešimo. Pitanje vode za piće i , uopšte vode koju dobijamo vodovodom, već se rešava pojačanim prečišćavanjem. Prenamnožavanje algi u jezeru može biti rešeno promenom klimatskih uslova i to samo za par dana. Dakle, ukoliko temperature padnu i ukoliko bude više padavina, uslovi za razvoj algi će biti lošiji pa možemo očekivati da ih bude manje. Međutim, treba biti svestan da time problem nije rešen, već je odložen i imamo predah do sledećeg „cvetanja“. Ukoliko želimo da sačuvamo vodu i za našu decu, rešenje stanja u jezeru Vrutci mora biti povereno stručnjacima za ekologiju i vodene ekosisteme, da se u sagledavanje problema uključe i tehnolozi, hemičari, klimatolozi, geolozi, hidrolozi. Nadam se da će se rešenje pronaći i da ćemo opet moći da se hvalimo kvalitetom vode u našem gradu.
Priroda nas opominje i moramo se svi više angažovati na iskorenjavanju loših navika i ekološki neprihvatljivog ponašanja svakog pojedinca. U protivnom imaćemo sve više ekoloških problema. Naprednija društva su to odavno uvidela pa kontinuiranom edukacijom i rigoroznim propisima podižu ekološku svest stanovništva. I pred našim društvom, zaštita životne sredine počinje da se nameće kao neminovnost opstanka.

Na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture koje je održano 28. maja 2023. godine u Tršiću, učestvovale su tri naše učenice: Milica Vukašinović I6, Dunja Đurić IIIr i Tamara Kolašinac IV2.
Milica Vukašinović osvojila je prvo mesto sa maksimalnih 20 poena. Učenicu je pripremala profesorka Milena Stričić!
Učenica Dunja Đurić je bila blizu trećeg mesta, falio joj je samo 1 poen, a njena profesorka je Dušica Vitorović.
Učenicu Tamaru Kolašinac ...(opširnije)

U okviru nedelje Crvenog krsta, 16. maja održano je takmičenje u realističkom prikazu povreda stanja i oboljenja. Učenice naše škole Vanja Jovanović, Lena Špijunović, Jelisaveta Saratlija i Lena Minić učestvovale su na takmičenju i sa veoma dobrim rezultatima plasirale se dalje na međuregionalno takmičenje. ...(opširnije)