U subotu je redakcija Gimnazijalca intervjuisala redakciju jedinog užičkog fashion bloga „Kelly Vi“. Ove dosetljive, sposobne, a pre svega kreativne maturantkinje Ekonomske škole svoje ukuse za modu i originalnost pretvaraju u postove i postavljaju na internet u obliku bloga. Ova redakcija nema glavnog urednika, jer se njihove pojedinačne ideje na kraju stapaju u jednu.
1.Kako ste došle na ideju?
Suzana: Zapravo, to je jedna vrlo zanimljiva priča. Dok smo se letos šetale došli smo na ideju da budemo krojačice, da prepravljamo našu staru odeću i da ih nosimo, možda čak i reviju da napravimo.
Kristina: Uzela sam maminu dugu suknju i prekrojila je.
Katarina: Sve je nastalo spontano, ali nam se to krojenje nije učinilo realnim, toliko modernim i primamljivim. Onda smo se dosetile da bismo mogle te stare stvari ponovo da vratimo u modu i da promovišemo stilove nove mode.
Suzana: U početku nismo znali koju ćemo formu upotrebiti, jedino smo znali da neće biti klasično, da se, recimo, „animal print“, neće koristiti u ogromnim količinama, nego umereno. Takođe smo znali da nismo zadovoljne svešću u našem gradu, da postoje stereotipi i šabloni koji ljudi koriste. Želimo da se sve koristi na pravi način i da bude jedinstveno.
2.Odakle sakupljate informacije?
Kristina: Ideje nam padaju na pamet ili u školi, ili na nekoj aktivnosti. Recimo, za jedan blog smo uzele stvari koje su stare i do 30 godina i tako smo krenule. Što smo više radile, sve više ideja dobijale.
Suzana:Baš za taj blog imamo najviše lajkova.
Katarina: I tako je sve počelo. Prve slike su nastale telefonom sa stvarima iz ormara koji dugo nije otvaran.
3.Ko je smislio naziv?
Suzana: Naziv je došao naprasno, sedeli smo na piću i razgovarali o svemu ovome. Jednog trenutka sam izgovorila Keli Vili i neko je rekao da tako može da se zove. Na kraju mso se odlučili za Kelly Vi, jer nam se čini lepšim.
4.Od kada radite ovo?
Katarina: 30. oktobra smo krenule sa dve putne torbe punih stvari i šminke, sa apratima i telefonima.
Suzana: Menjali smo ambijent, čak smo bili i odbijeni i izbačeni sa prostora. Bilo je naporno, jer smo snimali ceo dan, ali na kraju je sve bilo zabavno.
Kristina: Nemamo profesionalnu opremu, pa nam je jakna poslužila za pravljenje senki. I tako je 30. oktobra nastao naš prvi post.
5.Koliko vremena je potrebno da se napiše jedan post?
Suzana: Sve zavisi od naših obaveza. Mi smo maturantkinje i spremamo se za fakultete, takođe volimo da izađemo, da odemo na koncerte, u pozorišta.
Katarina: Shvatili smo da ovo mora da nam bude sekundarno, da radimo iz razonode.
Kristina: Dolazi nam i matura i ispit, ali nalazimo nekako vreme. Otprilike nam je potreban jedan ceo dan.
6.Koliko često objavljujete?
Katarina: Ako nemamo puno obaveza, onda na svakih 7 dana, ali ponekad i jednom u mesec dana.
7.Šta sve obuhvata vaš post?
Suzana: Naš jedan post obuhvata tekst, na koji smo uvek ponosni, jer su originalni. Hteli smo i da uključimo interne šale, ali se plašimo da ljudi neće reagovati kako mi želimo. Tekst piše na srpskom i na engleskom.
Kristina: Pored teskta post sadrži i 4-7 fotografija. Ne želimo da bude pretrpano, a da ljudi opet shvate poruku koju želimo da prenesemo.
8.Kakva je bila rakcija ljudi na vaše postove?
Katarina: Pošto nismo hteli da imamo facebook stranicu, plašile smo se da se neće saznati. Bilo nam je neverovatno kada su nas ljudi prepoznali na ulici i pitali :“a kada mi možemo da se slikamo?“ (smeh)
Kristina: Zaista neočekivana reakcija, a najbolje je to što su nam više muškarci prilazili od žena. To nam je dalo „vetar u ledja“.
Suzana: Nama nije bitna cifra tj. koliko će nas ljudi videti, već da smo makar malom broju ljudi pokazali ono što mi želimo. I upravo te reakcije su nam najveća inspiracija.
9.Da li je ovaj blog svima dostupan ili je potreban nalog?
Kristina: Svima je dostupan.
10.Do kada planirate da pišete?
Katarina: Dok ne umremo. (smeh)
11. Šta planirate da post-ujete?
Suzana: Imamo jedno iznenađenje za maturu koje vam još nećemo otkriti.
Kristina: Najbolje je to što smo mi totalno različite ličnosti i imamo različite ukuse, ali tolerancija i druženje nas je dovelo dovde i samim tim imamo puno ideja koje želimo da realizujemo.
Katarina: Naš poslednji post je bio Suzani u čast i planiramo da možda svakome posvetimo barem po jedan post.
12.Koja je glavna poruka koju želite da prenesete?
Katarina: Želimo svim ženama, devojkama, a i muškarcima da poručimo da budu svoji, da se ne plaše sebe, da kombinuju boje, da se osmele.
Kristina: Da budu unikat.

Morate priznati da ove maturantkinje zaista zadivljuju svojom smelošću i kretivnošću. Njhov blog je do sada ukupno pregledalo više od 12000 ljudi, a najčitaniji članak ima skoro 800 pregleda. Njih ne prate samo ljudi iz Srbije, već i iz SAD-a, BiH, Holandije, Ukrajine i puno zemalja iz Evrope, a i sveta.
„Kelly Vi“ i „Gimnazijalac“ vam žele srećne uskršnje praznike!

U okviru Spomen-kompleksa Kadinjača, danas je održana ceremonija kojom je obeležena 82. godišnjica Bitke na Kadinjači. Po tradiciji, naši učenici su bili prisutni kako bi odali poštu poginulim borcima u bici na Kadinjači nakon koje je, 29. novembra 1941. godine, prestala da postoji Užička republika. ...(opširnije)

Danas su đaci naše škole bili u poseti OŠ „Aleksa Devojić” Sevojno, IO Krvavci. Tom prilikom donirali su knjige njihovoj školskoj biblioteci. Ugostili su ih direktorka škole i učiteljica Ljiljana Veizović sa učenicima trećeg razreda, koji su pripremili prigodan program. Sa učenicima su išli profesor Slavko Marković i profesor Igor Marjanović. ...(opširnije)