Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude. Pokažite humanost u najtežim trenucima srpske istorije. Voda nema milsoti. Ljudi masovno stardaju kod nas i u regionu, a spasavanje je mukotrpno. I stradanje stoke, domova i nameštaja nema cenu... Ali, postoji li nešto važnije od tvog života? Od mog žiovta. I od života svih nas? Nema šansi. Život je poput nervne ćelije, traje i traje, ali kad negde pukne, povratne reakcije, nažost nema. Vidite da u poređenju sa ovim danima i nije tako loše, kad užarena zvezda šalje vrele signale, a oni dokoni isprže jaja na asfaltu. Vode, vatre i večnog života se plašite uvek. Pola Mačve i Pomoravlja izgleda kao zagađen okean, u kom su se, igrom slučaja smestili poneka zgrada i drvo, čekajući potop. Drago mi je što su zemljaci dobre volje za pomaganje ugroženima.
Nema veće tragedije bez krova nad glavom, mekane sofe i toplog ćebeta.. Ponekad, pomislim, da vredni ljudi brane Savu od neprijateljske vojske, a ne od nadolazeće vode. Pesak odoleva i dalje. Bedemi su jaki jer su građeni s ljubavlju. Između svakog džaka odbrane viri nada za bolje sutra. Ti divni ljudi, volonteri, specijalci, strani prijatelji, vojnici i policajci... sa velikim srcem i neverovatnom željom žrtvuju se za svoje sunarodnike, ni krive ni dužne prepušteni na milost Bogu i spasiocima. Niko neće biti ni gladan ni mokar dok u Srbe teče patriotska krv. Mnogi se odriču džeparca, honorara i plate da bi ljudi mogli da prežive.
Sportistima, zaista, treba čestitati. Mada, narod je to zaslužio do zadnjeg pokreta ruke, bodreći svoje ambasodore u svim dobima dana i noći, dok pomenuti vojevaju teške bitke po Starom kontinentu i šire.
Vlast je uvek tu uvek za svoje građane. Njihova dobrota i humanost je za pažnju i pohvalu. Ali, ko se hvali, sam se kvari. Ako se oni mogu još pokvariti.
Čuvaj se i ti, Bosno. Novak Đoković je pokazao svetu u sred Rima, postavši car večnog grada, zašto je uz Teslu, Karađorđa, Andrića, Savu i Lazara, pojam koji se direktno, najdebljim šavovima pričvršćuje za srpsku trobojku, čiji će orao ponovo poleteti i dostići neslućene visine, baš kao u pesmi, velikog Đure Jakšića.

U okviru Spomen-kompleksa Kadinjača, danas je održana ceremonija kojom je obeležena 82. godišnjica Bitke na Kadinjači. Po tradiciji, naši učenici su bili prisutni kako bi odali poštu poginulim borcima u bici na Kadinjači nakon koje je, 29. novembra 1941. godine, prestala da postoji Užička republika. ...(opširnije)

Danas su đaci naše škole bili u poseti OŠ „Aleksa Devojić” Sevojno, IO Krvavci. Tom prilikom donirali su knjige njihovoj školskoj biblioteci. Ugostili su ih direktorka škole i učiteljica Ljiljana Veizović sa učenicima trećeg razreda, koji su pripremili prigodan program. Sa učenicima su išli profesor Slavko Marković i profesor Igor Marjanović. ...(opširnije)