Branislav Lečić: Pozorištem odbacimo trivijalnost, površnost i kič!

BORIS TANOVIĆ

Po otkazivanju komada'' Indigo'', čije je izvođenje u Užicu planirano još u septembru lani u Gradskom kulturnom centru, mnogi Užičani sa nestrpljenjem su čekali i najzad dočekali igranje ove predstave u Narodnom pozorištu u Užicu, u utorak 17. marta.
Za jednoipočasovno delo pisca Dušana Premovića, režiju je potpisao Branislav Lečić, koji i glumi bivšeg robijaša. Glumačku ekipu čine i Marija Vicković i Danica Maksimović, dve koleginice koje ama baš ništa ne znaju jedna o drugoj. Komedija umnogome objašnjava današnje muško ženske i žensko – ženske odnose, kako i kaže popularni Leka.

- Tema ova predstave je veoma aktuelna i po reakciji publike se vidi da je današnja situacija nalik na probleme u ovom komadu. Tek kada zagusti ljudi se zbližavaju međusobno, a do tada žive otuđeni.

Zašto su, baš, uloge Bele i Ane pripale Mariji Vicković i Danici Maksimović?

- Obe su, zapravo odgovarale ulozi i izbor je bio logičan. Vrlo glatko, sa kreativnim teškoćama smo radili na predstavi. Marija je u tom trenutku imala više projekata. Upočetku, možda nije imala poverenja u ulogu, ali je tokom vremena shvatila da rolu može odigraditi veoma kvalitetno, što je i na kraju bio slučaj.

Kakvi su Vaši dalji planovi što se tiče kinematografije i televizije?

- Kulturna situacija je danas takva da je ishod svah naših planova neizvestan. Rešio sam da sve što se nalazi ''u fioci'' iz procuentskog ugla, još uvek ne iznosim u javnost. Postoji, naravno, dosta projekata koji mogu da se nađu i na filmskom platnu i na televiziji i da izazovu odlične reakcije publike. Radim ostvarenja koja nisu preskupa, pored predstava vodim edukativni centar ''LekArt''. Tako pomažem ljudima da preko umetnosti pronađu sebe. ''Nikad nije kasno da otkriješ sebe'', to nam je i slogan. Ljudi se javljaju, što bi se reklo od 7 do 77 godina i naravno, ne samo oni koji bi da upišu akademiju.

Upoznao je i član ansambla JDP - a i Ateljea 212 tokom nastavka razgovora širu javnost sa karakterom centra ''LekArt'', koji otvara vrata umetničkim dušama svih starosnih kategorija...

- ''LekArt'' je počeo sa radom pre godinu i po dana. U okviru organizacije imamo radionice za pisanje scenarija, komponovanje, glumu, slikanje, pevanje, novinarstvo.... Sve ono najlepše iz umetnosti obuhvaćeno je jednim mehanizmom, upravo rečeno umetnost kao lek – ''LekArt''. Ceo svet je ustanovio da umetnička sredstva i uopšte bavljenje umetnošću, veoma kreativno i duboko produbljuju dušu čoveka. Sam angažman u umetničke vode otvara naše potencijale, postajemo kreativniji sa sve više samopouzdanja u sebe. Neko ostane da se bavi ovim iz hobija, neko upiše akademiju, ali za svakoga je zajedničko da ovde oslobađa sebe i razvija svoju ličnost...

Ova organizacija proširuje vidike, a proslavljeni glumac baš iz razloga da se smanji površnost među narodom došao je na ideju stvaranja ''LekArt – a''.

- Mi svima koji dođu u centar omogućimo umetnički ''tretman'', i ljudi se kasnije osećaju mnogo slobodnije i sa drugačijim pogledom na probleme. Svi smo prilično otuđeni, a ko god se učlani dobije pored umetničkih saveta i životne, kako da se nosi sa životnom problematikom, kako izbeći trivijalno i na koji način postati sigurniji u sebe...

Branislav Lečić, najpoznatiji po ulozi Teodora Teje Kraja u kultnom filmu Dušana Kovačevića ''Profesionalac'', za vreme vlade pokojnog Zorana Đinđića vršio je funkciju ministra kulture i informisanja. Sa stanovišta, nakon 12 godina od razduživanja ministarske funkcije komentariše svoje putešvesije i neispunjene planove u politici.

- Pripremao sam teren za ozbiljne reforme, ali su moji svi planovi osujećeni posle Zoranove smrti. Tada više kultura i umetnost nisu bili tema. Prva godina rada je protekla u upoznavanju sa kulturnim ustanovama i utvrđivanjem njihovog potencijala, sistematozavili smo u sledećoj godini rad, modernizovali računarima ustanove i transformisali ministarstvo kao instituciju. Imao sam novu strategiju, spremao nove zakone, ali sam nažalost, Zoranovom smrću bio sprečen da išta preduzmem. Naravno, da bih sada mnogo toga promenio...

Teško da danas umetnost može da bude nešto više od čiste ''borbe za hleb'', što i Lečić potvrđuje samim osvrtom na proces stvaranja ''Indiga''.

- Danica, Marija i ja zajedno sa gospodinom Dejanom Jankovićem, koji je moj pomoćnik i tonac, rešili smo da pravimo ovu predstavu jer zadržava visok umetnički nivo i prenosi ozbiljno prostudiranu dramsku strukturu. Ali smo morali sve to da svedemo na egzistencijalni minimum, što se tiče scenskog dekora i opreme. Ne može se ipak pristati ni na siromaštvo, da se učaurimo, sedimo i ne radimo ništa. Danas je teško bilo kom pozorištu da pozove predstavu sa sedmoro, osmoro glumaca uz pristojan dekor. To je veoma skupo, ali mi smo odlučili da napravimo ''Indigo'' uz ograničena sredstva. Čisto da umetnost i dalje diše i da se sve ne svede na trivijalnost, površnost i kič.

Kao član žirija 10. ''Beseda u Zoranovu čast'' pohvalio je sve učesnike, među kojima je u finalu bila, naša sugrađanka i gimnazijalka Nađa Lazarević, a na glumca je poseban utisak ostavila Evelin Baboš, trećeplasirana, koja se odlučila da govori Zoranu u čast i to na mađarskom jeziku, uz titl na ekranu na srpskom jeziku.

Leka, Danica i Marija sa ovim komadom proputovaše ''pola sveta'', a užička publika bi opet napunila veliku salu ustanove koja je sa radom počela 1967. godine, tačno 105 godina posle igranja prve predstave u ''malom Carigradu'' čiji stanovnici i dalje poštuju prave vrednosti, tendencioznim odbacivanjem prolaznosti iz iste ravni sa pravom umetnošću i kulturom.

„Pao je i četrnaesti kilometar, ali nikad neće pasti Kadinjača.”

Ovo je čuvena rečenica koja je odjekivala tog 29. novembra 1941. godine. Bitka za Kadinjaču odigrala se 24. novembra 1941. godine. Bila je to borba nekoliko stotina partizana protiv oko tri hiljade naoružanih nemačkih vojnika koji su branili jedinu oslobođenu teritoriju na tlu okupirane Evrope. U ovoj odbrambenoj akciji izginuli su svi borci Radničkog bataljona, štiteći odstupnicu Vrhovnom štabu koji se povlačio iz Užica ka Sandžaku.

U utorak, 29. novembra 2022. ...(opširnije)

 
Literarni konkurs

Učenica Ana Nikolić III6 pobedila je na literarnom konkursu koji je organizovao Zavod za javno zdravlje Užice. Ovogodišnja tema konkursa bila je „Voli i poštuj život koji ti je dat”. Organizatori su bili podstaknuti skorašnjim nesrećama u našem gradu i hteli su da ovim konkursom podignu svest mladih o tome da treba da brinu kako o svojoj sigurnosti, tako i sigurnosti ljudi iz svog okruženja. Pobednica konkursa za osnovne škole ...(opširnije)

AKTUELNE VESTI
  Neizvesnost u najelitnijem fudbalskom takmičenju raste

  Povratak u klupe

  Košarkaši Slobode ne prekidaju crnu seriju rezultata

  Srbija je dobila predstavnika na Evroviziji

  Pravoslavna crkva slavi danas Sretenje Gospodnje

  Ljubav iznad svega

  Koliko danas ima ovakvih profesora?

  UŽIVO: GIMNAZIJALAC NA KONCERTU TONIJA CETINSKOG

  Umetnost nije nikada završena – samo je napuštena

  Malo poučne geografije i van redovnih časova...

  Repertoar bioskopa Art od 12. do 18. februara

  Planinarenje – pravi način da ostanete u odličnoj kondiciji

  Čuveni putopisi Isidore Sekulić - "Pisma iz Norveške" u Laguninom izdanju

  Predavanje prvaka o značaju ozonskog omotača na časovima biologije

  Da se zna ko je fudbalski gazda Madrida. Atletiko deklasirao Real sa 4:0 i uzdrmao vrh tabele

  Lepote Srbije

  Urednici Gimnazijalca u svom omiljenom kabinetu...

  Bliži se koncert Tonija Cetinskog u Užicu

  Kako mladi koriste slobodno vreme?

  Kuturni kutak

  Košarkaši užičke Slobode ređaju poraze

  Interesantan program Narodnog pozorišta u Užicu za februar 2015. godine

  Novak Ðoković - australijski vladar

  Pogled sa gimnazijskog prozora

  ''Čorba od kanarinca'' najbolje rešenje za izlazak petkom

  Marčelo u Gradskom kulturnom centru

  Repertoar Gradskog kulturnog centra za naredni period

  Setimo se da je 27. januar - Savindan

  Pun Sava centar na ''Gorčilovoj'' premijeri

  Počeo 8. filmski festival Kustendorf


3 4 5 [6] 7 8 9
Prva   Prethodna    Sledeća   Poslednja