piše: Boris Tanović

Malo je prošlo 7, a mi smo očekivali da ćemo se bar do poslednjih trzaja sutona smestiti u kuće suđenih nam u ovih par dana, Rumuna. To je bila velika greška. Ako se zna da po rumunskom računanju časovnik ide za čas ranije u odnosu na srpski, a mi došli u 22 u dugo (ne)čekani, kako za koga, Kampulung, ne treba prevelika matematika da smo 14 sati proveli u truckavom mini busu. Mada nije počelo tako loše. Pauze su u Srbiji redom bile u Batočini i u prelepoj varoši na Dunavu - Donjem Milanovcu. Đerdapom nikad stići, prelaz u inostranstvo se nije ni nazirao, ali ipak bilo je pitanje trenutka kad ćemo preći u državu sa kojom imamo najveću granicu. Rumunski policajac je upitao ko smo, gde smo i šta smo, a jedan drug Rastko je na čistom engleskom odgovorio da smo učenici gimnazije i da uzvraćamo posetu kampuluškim drugovima. Čovek je samo pogledao u pod i smeće i pitao podozrivo ,,Gimnazijalci, kažete?"...
Mnogi su tražili do sada već nadaleko čuveni "break" radi pražnjenja bešike, zbog prečestog konzumiranja pića.
A Rumunija. Ko Rumunija. Ko se još mogao nadati da nema gorih od nas? Čim pređete most na Dunavu, ne verujem da ćete pomisliti da putujete kroz toliko "prosperitetnu" EU. Smeće je na njivama, livadama i u rekama. Kuće i ne baš najbolje, atmosfera u autobusu bila je dijametralno suprotna kod muškog i ženskog pola. Devojčice su bile u strahu gde će dospeti, a momci, veseljaci, uživali u muzici i čarkali se, ponajviše Rista i Toša, čije psovke i prepirke nisu primerene za reći - ovde.
Prvi veći grad Pitešti, ima jedini na svetu fudbalski stadion od 6 reflektora, na kom se igra četvrta liga!? Na sve je ovo naselje od skoro 200 hiljada duša ostavilo lepši utisak i tračak nade. Tu smo pokupili Bogdana, našeg čoveka koji će nam biti od pomoći ovih par dana u zemlji na Crnom moru. Do Kampulunga u tom trenutku ostalo je svega 90 kilometara. Semafori i nešto lošiji put onemogućili su dolazak u pristojnije vreme, a mnogi razmaženi su poželili da spavaju u mini busu, plašeći se potencijalnog smeštaja. Izabran sam sa još jednom devojčicom da budem gost Natalije Vladau, koja živi na 2 kilometra od svoje srednje škole....
Smeštaj je odličan, šetnja okolo sa domaćicom i sestroj joj po raspakivanju na kiši - ne preduga i na kraju, sve ovo je došlo, kao što kockari kažu - kec na deset ili ostali - šlag na tortu.
Bila bi ovo najlepša bajka, da me prokleta gorušica u kooperaciji sa jednim neobičnim stanovnikom kuće nije probudila u zoru. Pomislio sam da je zmija, ali mačka je režala na mene i grizla jorgan. Tačno je da je Natalia upozorila za svoju ukućanku, ali ovo je bilo totalno neočekivano... Siđoh da se umijem, ona nestade i inspiracija za ispovedanje naglo došla i dobro došla.
Sastanak je oko pola 10 u toj školi, a meni ostaje satić i po da zaklopim kapke. I da, da proverim ispod kreveta i da slučajno vrata nisu - odškrinuta!

Imali smo čast da u našoj školi 20. marta ugostimo Birgit Šojrer, koordinatorku DSD projekta tj. ispita za nemački jezik. Danas je održan usmeni deo ovog ispita, a pismeni je bio 9. marta 2023. godine. U okviru DSD projekta nalazi se 25 škola u kojima se uči nemački jezik, a polaganjem ovog ispita učenici dostižu visok funkcionalni nivo učenja drugog stranog jezika. Naša škola je u ovom projektu još od ...(opširnije)

U ponedeljak, 20. marta 2023. godine počeo je tradicionalni memorijani turnir u malom fudbalu „Ljubomir Ljube Obrenović”. Turnir se održava u znak sećanja na bivšeg učenika Ljubomira Obrenovića, a pod pokroviteljstvom porodice Obrenović koja već godinama za najbolje učesnike turnira obezbeđuje prigodne poklone. U organizaciju turnira su uključeni učenici naše škole, aktiv profesora fizičkog vaspitanja, profesorka fizike Snežana Jevđović i bliski prijatelji porodice Obrenović. Učesnicima želimo puno uspeha tokom takmičenja ...(opširnije)