Ovogodišnji maturanti su 27. maja u hotelu „Zlatibor” obeležili završetak svog srednjoškolskog života ( pored ozvučenja koje su organizovali nekoliko dana pre toga, ovo je bila 2. manifestacija kojom su slavili završetak srednje škole).
Užički gimnazijalci okupili su se, a gde drugo, nego ispred Gimnazije, a potom krenuli u defile- pored Gradske kuće, preko glavne ulice, pa do Trga.
Zadivljujuće veliki broj sugrađana pratio je defile i delio komplimente maturantima (što i ne čudi, ako se u obzir uzme i prisustvo njihovih baka, strina i komšija u toj gomili).
Šetajući gradom čuo sam jednu ženu koja reče svom, pretpostavljam, suprugu- Čekaj, čekaj, ovo su gimnazijalci , valja ih videti.
Pa neznana gospođo, hvala Vam na komplimentu (tumačićemo Vaše reči kao kompliment).
Dakle, pošto smo na Trgu napravili nekoliko slika, kako generacijskih, tako i odeljenskih, pošli smo ka hotelu Zlatibor”.
Opet gužva i pažnja Užičana usmerena na gimnazijalce, a mi polako koračamo. Devojke su dosta uložile u svoj izgled pa im imponuju pogledi i komentari, a momcima imponuje što idu pod ruku sa tako lepim devojkama,mada su i oni dosta uložili usvoj izgled (bilo je evidentno).
Matematički smerovi su imali prvenstvo pri ulasku u hotel, jer su momci iz jezičkog smera morali da se vraćaju po svoje pratilje- u proseku svaki momak je uvodio tri devojke, pa da ne bi čekali sa svojim pratiljama, matematičari su odlučili da uđu prvi.
Ceremonija ulaska trajala je dovoljno dugo da narod odmeri odevne kombinacije, a devojke počnu da se žale kako ih ,,ubijaju noge“.
Kada smo se konačno svi smestili u veliku salu hotela i napravili tek po jednu fotografiju sa svojim parom, shvatiše gimnazijalci da uspomena u vidu fotografija moraju imati više, pa je usledilo slikanje dobrih sat i po, dva, no ako uzmemo u obzir sav trud i uložena sredstva kako devojaka, tako i momaka u svoj izgled, razumećemo takvu potrebu.
Nakon treće balade benda koji se sastojao od dva pevača/klavijaturiste i dve pevačice (samo pevačice) i nakon zaključka da pevač nema glas kao Zdravko Čolić, Dino Merlin ili Toni Cetinski, a da pevačice nisu Nina Badrić, ni Maraja Keri, lako je bilo otkriti tajnu... puštale su se matrice i ubadao tek po koji ton.
No to kasnije nije bio problem da se maturanti dobro provedu i uživaju na maturantskoj večeri. Moram pomenuti da je tu bio i dobro poznati gradski DJ, koji je učinio da maturanti osete i duh gradskih diskoteka ,,Skale’’, odnosno ,,Garaže’’, koje te večeri nisu radile.
Dakle posle slikanja došao je red na večeru. Alkohol se nije služio od 22 časa, pa se piće slabo naručivalo do tad. Tek pošto su maturanti napravili zadovoljavajuči broj slika, prepustili su se čarima užičke zakuske, te od 22 časa i po kog alkoholnog pića.
Učenici četvrtog jedan, u svom obraćanju prilikom dodele poklona razrednim starešinama ujedno su odobrili večeru (ovaj gest nek tumači ko kako želi, meni se činilo duhovito), na tradicionalan, srpski nacin, uz so, hleb i lepu reč.
Poklone koje su dobile razredne starešine ne bih komentarisao, jer smatram da je svako odeljenje svom starešini dalo baš onaj poklon koji je smatralo najprikladnijim.
Dakle, nakon svih ovih ceremonija zabava je mogla početi. Muzički ukus ovogodišnjih maturanata nije se mnogo razlikovao od njihovih prethodnika. Krenulo se sa laganim ritmovima pop pesama, a završilo, očekivano, užičkim kolom.
Kad se podijum za igru napunio postalo je krejnje nevažno to šta je ko obukao, kakva mu je frizura ili da li je nijansa torbe uklopljena sa bojom očiju.
Igralo se i pevalo, a nekih većih ispada u ponašanju maturanata nije bilo (cena koja je izdvojena za plaćanje štete nije pređena, a verbalnih, kao ni fizičkih sukoba nije bilo).
Pozitivna energija, izvrsno raspoloženje i opuštenost maturanata veče su učinili zaista divnim i nezaboravnim. Ljude koje ste slabo poznavali, mogli ste ovde počastiti komplimentom ,ne zbog alkohola ili licemerja, već zbog dobrog raspoloženja koje je vladalo među maturantima, te shvatiti koliko vam je odeljenje zapravo bilo drago, ili se, pak setiti nekih od stvari koje ste učinili tokom srednje škole a koje, sasvim sigurno nećete još dugo zaboraviti.
Neki od profesora, koji su prisustvovali maturi, priključili su se učenicima u zabavi, dok su drugi sedeli i merkali ponašanje učenika, no to im ne uzimamo za zlo.
Maturu su organizovali sami učenici, kao i izbor muzike, koji se , možda, profesorima nije svideo , ali Bože moj... Bili su nam dragi gosti, u svakom slučaju.
Muzika nije stajala, a i maturanti su bili neumorni. Slavlje započeto oko 20:30 časova trajalo je sve do 2 časa po ponoći.
Napuštajući salu maturanti su se brzo i lako dogovorili oko sledećeg mesta na koje će zajedno poći, no to trenutno nije tema.
Gimnazijalci su bili i više nego zadovoljni provodom na svojoj maturskoj večeri, bila su ispunjena očekivanja i uživalo se u pozitivnoj atmosferi, a smatram da je to u suštini i najvažnije, jer to veče i jeste samo naše.
Lepi momci i daleko lepše devojke svoj srednjoškolski život ovako su još jednom pozdravili i krenuli u neke nove pobede.. pa se neko od njih možda i vrati u gimnaziju... kao predavač, pedagog... ko zna...


Generacija koja je u Užičku gimnaziju pristigla školske 2009/2010. godine zahvalila bi se još jednom svim profesorima sa kojima je imala priliku da sarađuje kroz svoje školovanje u Užičkoj gimnaziji.

Danas, 15. septembra 2023. godine obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je ustanovljen pre tri godine kao državni praznik Republike Srbije i Republike Srpske.

Zastava je najvažniji simbol svake države, a naše okupljanje pod jednom zastavom, crveno-plavo-belom, označava i jedinstvo srpskog naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a označava i zajedničko sećanje na dogadjaj koji je utemeljio državu srpskog naroda pre 105 godina.

Na današnji dan, 15. septembra 1918. ...(opširnije)

U školskom dvorištu ovog 1. septembra bilo je dosta osmeha, lepih želja, uzbuđenja i pomalo treme. Prvake su dočekali stariji gimnazijalci, direktorka i odeljenjske starešine, koje su ih nakon prijema odvele na prvi čas. Posle obraćanja direktorke, Biljane Grujičić, sa prozora su poleteli baloni sa porukama dobrodošlice. Učenici su svojim porukama hteli da pruže podršku prvacima i ulepšaju im prvi dan u novom okruženju.
Želimo svima srećan početak nove školske ...(opširnije)