,, Ma dobro sam. Jeo sam. Jesam... jesam.. Imam... imam. Dobro.''
Svakodnevne roditeljske brige i naši svakodnevno isti odgovori. Brucoši stigli u Beograd, upoznali fakultete, počeli da upoznaju sebe i život.
Osećaju slobode (to je ono kad ne živite sa mamom i tatom) neki se obraduju na kratko ( ti se brzo late knjige), neki se tome duže oduševljavaju (ti se brzo late ispisnice).
Potom sledi snalaženje u prestonici, koje s početka ume da bude još kako traumatično, ali sa sobom nosi i niz anegdota. Sesti u prevoz i omašiti smer, te se osećati bespomoćno i kontaktirati svu užu i širu rodbinu kakao bi vam objasnili šta činiti. Kasnije shvatite da je stvar vrlo jednostavna. Pređeš na drugu stranu ulice i čekaš autobus sa istim brojem.
Kad ste već i sa prevozon ,,prešli na ti'' i kad više niste kod nekog ,,dok se ne snađete'', već trpite cimere u domu ili učite kako se uključuje veš mašina, ako ste u stanu, sledi vam fokusiranje na fakultet. Prve dve nedelje ste redovni na svim predavanjima i vežbama, a onda shvatite da su predavanja nekih profesora korisna koliko i informacije iz ,,24H''.
Kad dobijete literaturu od profesora, te shvatite da polako možete poslati pozdrave svom društvenom životu, sledi talas očajanja i prizivanja gimnazijskih dana, na koje ste takođe kukali dok su trajali.
Nakon što upoznate sve kopirnice oko fakulteta, potom i starije (večite) studente, koji žele da vam pomognu i pokupujete sto i jednu bespotrebnu skriptu... i da ne zaboravim, potom odete na Sajam knjiga kako biste kupili i najtazeliju knjigu svog profesora... shbatite da fakultet i nije u potpunosti ono što ste očekivali. Pa ko vam je kriv kad ste na fakultet dolazili sa očekivanjima.
Posle koje nedelje, ipak vas društvo, ono s fakulteta, ili pak iz srednje pozove u grad. Vi naravno sa radošću prihvatate predlog. Priče o sipanju droge u piće i zločinstvima po Beogradu , s kojim ste ispraćeni od strane familije, apsolutno zanemarujete, već potegnete koju šljivu koju ste poneli iz Užica i put nekog od beogradskih kafića/ kafana/ klubova (sve prema ukusu i materjalnoj situaciji). Tu se fino provedete, pa vam se osladi i izašli biste opet, ali shvatite da vas taj užitak u Bogradu više staje, nego u Užicu.
Dani odmiču... sad već ne idete na sva predavanja, uhodali ste se što se fakulteta tiče... radite manje ili više, živite isto tako. Za sve ovo vreme kući ste bili 3 ili tri puta i tamo su vam rekli kako ste mnogo smršali i kako morate da jedete i da fakultet jeste bitan, ali da je zdravlje najvažnije (to vam ne pominju dok spremate prijemni), te da morate poneti u Beograd sir, kajmak, jaja... Da se razumemo, menza nije hotel Metropol, ali je sasvim pristojna i fino se možete najesti. Oni koji nisu na budžetu i koji se ne snađu za studentsku karticu ne znam kako se dovijaju, ali vidim da su i dalje živi i ne primećujem da su smršali.
Dakle autobusi, presedanja, gužve, sretanje i komuniciranje sa ljudima iz Užica, kojima se u tom istom Užicu nikada ne biste javili, a tek oni vama... Ali u Beogradu se svi znamo i volimo...
Dođe vreme kolokvijuma, spremanja ispita, ozbiljnijeg rada. Nije tečno da tad ne možete da dignete glavu s knjige, još kako možete, samo ne previše dugo. Lepo je odmoriti uz neku šetnju, odlazak u pozorište, a studenti u velikom broju beogradskih pozošta ostvaruju pravo na popust, pa tako u Narodno pozorište možete otići za svega 100 dinara, videti se sa tetkom iz Ripnja ili otići do druga koji je u Rakovici i za koga inače ne biste izdvojili vreme.
Zanimljivo je, šta a vam kažem. Doći ćete i iskusićete, ako već niste. Odlazim sad da odgledam seriju koju nikad u životu nisam pratio, ali kad ima da se uči, zašto razlog za prolongiranje ne bi bila neka serija, pa da se posvetim knjizi.
Pozdravljam vas!
Vidimo se (... u Užicu ili Beogradu..) !

U okviru Spomen-kompleksa Kadinjača, danas je održana ceremonija kojom je obeležena 82. godišnjica Bitke na Kadinjači. Po tradiciji, naši učenici su bili prisutni kako bi odali poštu poginulim borcima u bici na Kadinjači nakon koje je, 29. novembra 1941. godine, prestala da postoji Užička republika. ...(opširnije)

Danas su đaci naše škole bili u poseti OŠ „Aleksa Devojić” Sevojno, IO Krvavci. Tom prilikom donirali su knjige njihovoj školskoj biblioteci. Ugostili su ih direktorka škole i učiteljica Ljiljana Veizović sa učenicima trećeg razreda, koji su pripremili prigodan program. Sa učenicima su išli profesor Slavko Marković i profesor Igor Marjanović. ...(opširnije)