Prijava za polaganje prijemnog ispita za specijalizovana odeljenja (računarsko, sportsko...) Potvrda o ostvarenim sportskim rezultatima Individualno praćenje postignuća učenika Gimnazijska jezička razglednica Raspored za profesore II i IV razreda Raspored profesora I i III razreda Raspored zvonjenja Učenici prvog razreda društveno-jezičkog smera 21/22.g. Pravilna upotreba zaštitnih maski (LINK) Preporuke za prevenciju COVID19 Preporuke za decu - COVID19 Simptomi COVID19 Kontakti instituta, zavoda za javno zdravlje,škole Uputstvo o merama zaštite Prijava za upis učenika u srednju školu Izborni paketi za prvi razred Primeri dozvoljenih kalkulatora za prijemni ispit Sportsko odeljenje u Užičkoj gimnaziji Obaveštenje za učenika o učenju na daljinu Enjoy the Journey Evidencija drustveno-korisnog rada DKR - saglasnost za roditelje DKR - obavestenje za roditelje Zašto upisati računarsko odeljenje Obrazac za individualno praćenje ponašanja učenika Bodovanje strucnog usavrsavanja 18/19.godina Izvestaj o strucnom usavrsavanju - obrazac Lista za pracenje casova nastavnika Latinski rečnik Raspored zvonjenja Uputstvo za pisanje maturskog rada Šablon za maturski rad Fondacija Života Vranić Standardi kompetencija SU licni plan SU


DEC032021
Priča za medije o muzeju, zbirci ili kolekciji
kategorija: Aktuelnosti u školi

U okviru teme Naručioci i dela, muzeji, zbirke, kolekcije koja je deo novog , reformisanog gimnazijskog programa nastave likovne kulture, učenici trećeg razreda dobili su zadatak da napišu Priču za medije o privatnom muzeju, zbirci, kolekciji. Napisan je veliki broj kvalitetnih i zanimljivih tekstova, a izdvojili smo priču Danijele Dedović, odeljenje III 1.

Priča za medije o muzeju, zbirci ili kolekciji

Domaći zadatak iz likovne kulture na temu Naručioci i dela - muzeji, zbirke, kolekcije
Autor: Danijela Dedović III1

Postoje neke stvari koje ostanu, iz prošlosti na primer. Moji preci odrasli su u jednoj manjoj kući. Kako se porodica širila, vremena menjala, njihovi potomci prešli su u drugu, veću, noviju kuću. Svakako, verujem, udobniju ali nikad nije mogla posedovati što i stara, obeležja nekih doba, različite predmete, stari nameštaj, figure...
Moji su odlučili da ta kuća ostane u dvorištu i pored stalnih ‘saveta’ čije je značenje na kraju bivalo isto, rušenje zarad bla bla bla... Sačuvali su je zbog onoga u njoj, zarad nečeg što je bitnije od novca, a to je traganje, podsećanje i nezaboravljanje starog načina života i strast prema očuvanju i kolekcionarstvu.

Naša stara kuća još sa početka 20. veka ima dve sobe. Jedna od njih je spavaća sa dva drvena kreveta na kojima je lak ponegde već izbledeo. Kreveti se od običnih izdvajaju po ukrasima koje imaju urezane u drvetu, zavijucima i dobro isklesanim šarama. Pored oba kreveta su mali starinski noćni stočići sa posebnim, zanimljivim detaljima u drvetu. Na svakom od njih je po limeno bokalče išarano tipičnim slikama poljskog cveća. Na zidu, drveni čiviluk, a ispod njega ogledalo na stočiću pored kog je mala stoličica. Detalji poput nekog prostog svećnjaka na tom stočiću, dvostrukih prozora i okačenog remena za metke o čiviluk prebacuju te u drugo vreme. Kad se iz te sobe izađe, u jednom uglu hodnika nalazi se izbledeli maslinasto zeleni sanduk. Od mog detinjstva stoji tu mističan, veliki, zaključan, vojni, pradedin. Jedino što mi je otac pokazao odatle bili su neki papiri koji datiraju još iz 19. veka i na videlo izbacuju toliko informacija o seoskim zavadama, pobunama, deljenjima. Tu je i neki stari šporetčić a na plafonu tanki drveni kvadar koji kad se skloni ostavlja prolaz za tavan. Ko zna šta tek na tavanu ima. Druga soba je, koliko je mogla zbog svoje malecne zapremine, predstavljala i kuhinju i dnevnu sobu i trpezariju. Veliki orman, sjajan i lakiran, tamno braon, a naspram njega, na drugom zidu, obične otvorene police od suvog i hrapavog drveta. Pored njih, šifonjer, on je bar zastakljen, a u njemu šoljica i šoljica, čaša i ukrasnih posudica, figurica... Samo staklo ima urezane oblike ali tačno u uglovima da ne smetaju prolazniku koji, možda, zastane i pogleda babine šoljice. Na sredini sto dovoljno veliki da oko njega stanu samo 4 klimave stoličice. Ispod njega ćilim. U hodniku još jedan orman nalik onom u sobi. U njemu je nađeno mnogo prašnjavih knjiga. Prašnjavih, ali vrednih po tome što svedoče.

Mi smo u ovaj naš muzejčić ipak i doneli neke stvari. Moja majka je dodala tu i neku sliku koju je uzela, opet iz stare kuće njenih predaka i nekoliko goblena koje je sama vezla. Moji su sve to ‘isprašnjavili’, protresli, sredili. Kad sam prvi put prošla kroz ta vrata putovala sam kroz vreme. Kome još treba vremenska mašina? Samo onima koji ne shvataju značaj onoga što ostaje iz prošlosti.


Autor: Biljana Spalović






17. maj. Obaveštenje za učenike koji polažu prijemni ispit za Odeljenje učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku
12. maj. Obaveštenje za učenike zainteresovane za upis u Specijalizovano odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za sport
06. maj. Twisted Tales
09. april. Međunarodni dan na Univerzitetu Singidunum
03. april. Svetosavski konkurs
28. mart. Strani jezici - okružno takmičenje
24. mart. Literarni konkurs na engleskom jeziku
22. mart. 21. mart - Svetski dan poezije